Magazin za urbani životni stil
Newsletter
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Prozor u dvorište: Kuckanje kroz život

AUTOR: Jordan Cvetanović 17 Jul, 2019

Piše: Jordan Cvetanović

Dugo sam nakon tog susreta razmišljao koliko se komunikacija između ljudi zapravo promenila i koliko nenormalno zvuči da neko ne nosi telefon sa sobom. Zamislite da je zaista moguće biti u potpunosti sam sa sobom na ulici ili u stanu, da te apsolutno ništa ne uznemirava, sve dok svojevoljno ne odlučiš da otvoriš kompjuter i povežeš se sa ostatkom sveta? Doduše, nije da sam prvi put čuo da neko do te mere izbegava komunikaciju sa realnošću, s obzirom da je to radio i Prince ili Fran Lebowitz do koje je jedino moguće doći preko fiksnog telefona, koji nisam koristio već godinama. Međutim, u pitanju su javne ličnosti, svako ko ih stvarno treba, doći će do njih, a ovaj čovek je potpuni anonimus i živi u istom svetu kao i ja, koji na svake dve sekunde buljim u telefon i kao gladan pas čekam sledeću notifikaciju i brže bolje odgovaram na sve što mi dolazi u talasima. Uopšte nije važno da li je toliko važno ili ne, poruke i informacije iziskuju fidbek, sada i odmah. Iako sam u zadnje vreme počeo sebe da treniram na sasvim druge frekvencije koje podrazumevaju da „nemam obavezu“ da se javim ili odgovorim ama baš svakog puta, griža savest ipak postoji. Mislim da je uvođenjem opcije „seen” u naše živote, nivo tenzije oko neodgovaranja podignut na još viši nivo, s obzirom da svako ko vidi da je poruka isporučena, a plus i viđena, odnosno pročitana, u nama stvara niz disfunkcionalnih misli koje se pitaju „zašto nema odgovora“?

Prozor u dvorište (foto: Jordan Cvetanović)

Prozor u dvorište (foto: Jordan Cvetanović)

Postalo je naporno živeti između svih tih chat prozora, grupa ove ili one prirode, izbegavanja partnera i prijatelja, dovijanje kako da se poruka vidi, a da druga osoba to nikada ne sazna itd. Kao da svi zajedno učestvujemo u nekoj igri skrivanja, a opet kao neki očajni zavisnici tražimo mogućnosti da doznamo još nešto što se desilo negde tamo izvan nas. Imam utisak da se više ništa ne dešava zaista u životu, da se skoro ništa realno ne preživljava, nego se sve odvija u tom malenom ekranu, između ikona na desktopu. Tako vam stižu slike iz prodavnica, pice na tanjirima, sladoled ili pogled s mosta, utisci s plaže illi brda, poruke sreće ili tuge, nečiji bes ili egzaltacija praćena adekvatnim kordonom emotikona koji dodatno pojašnjavaju stvari, da se slučajno nešto ne izgubi u prevodu. I ljudi su počeli da se navikavaju da zapravo više i ne pričaju ni telefonom, nego da sve pretoče u reči i simbole, doduše s odvratnim dodatkom glasovnih poruka, s obzirom da ih nekada toliko mrzi da ulože napor pa i da vam sroče haiku pismo. Kao što se nekada mislilo da previše gledanja televizije kvari vokabular dece, danas mislim da komunikacija koja je samo pretočena u naše smart telefone, zapravo kvari magiju razgovora s gledanjem u oči sagovornika. Stiče se utisak da skoro nema o čemu da se priča, jer kad se sretnete s nekim, skoro sigurno sve znate, s obzirom da svoje prijatelje pratite i uhodite u stopu, neprekidno, u svakoj sekundi bivajući apdejtovani o njihovim životima.

Prozor u dvorište (foto: Jordan Cvetanović)

Prozor u dvorište (foto: Jordan Cvetanović)

Teško mi je i dalje mislim da onaj čovek živi bez telefona i da se tako kreće kroz vreme. Zapitao sam se za momenat da li bih ikada uspeo da sam sebe stavim u sličnu poziciju i zauvek izađem iz tog vrzinog kola u kome svi cupkamo i kuckamo. Čini mi se da je za takve poteze u životu potrebna mnogo veća stabilnost u glavi od ove koju ja imam i pokušavam da je zabašurim osećajem da nikada nisam sam sa sobom. A samo mi je telefon u ruci.

#183 City Magazine // 85 preporuka za leto

Izdvojeno za tebe

Ivan Tokin: Na polici

Čekao sam neki poziv, trebalo je da idem u sud, pa ni da krenem na posao ni da ne krenem,…

Prozor u dvorište: Nevidljivi odraz užasa

Kada je samo pre nekoliko godina, u središtu elitističkog i nadasve snobovskog Menhetna, u knjižari simboličnog naziva „Barnes&Noble“ promovisala svoju…

Prozor u dvorište: Spas za sve nas

Zanimljivo je da ljudi i dalje misle da je leto nekakvo obećano godišnje doba. Čim skinu odeću i malo nabace…

Žena na ivici nervnog sloma: GIBaj se

Pihtije i „Bee Gees” idu sa godinama, shvatila sam to nedavno, iako i jedno i drugo volim još od malena.…