Magazin za urbani životni stil
Newsletter
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Prozor u dvorište: Nova osećajnost, godina nulte

AUTOR: Jordan Cvetanović 05 Jun, 2019
Prozor u dvorište: Nova osećajnost, godina nulte

Piše: Jordan Cvetanović

Nikada neću razumeti toliku famu oko starenja i zašto bi ljudi želeli da izgledaju mnogo mlađe, nego što zapravo jesu. Današnji trend da se ide po nož ili korigovanje lica čim se primeti prvi znak opadanja tonusa ili naborane kože, uzeo je toliko maha među ljudima da mi se čini da ne postoji osoba koja bar nešto nije uradila u tom smislu. Čudno mi je da više u klubu ne možete da ocenite koliko ko ima godina, jer zapravo sve više i više, svako izgleda isto. To zaustavljanje godina po svaku cenu, doduše još uvek samo u vizuelnom smislu, dovelo je do toga da ćemo uskoro svi ličiti jedni na druge. Da ne bude pogrešno protumačeno, uopšte nisam protivnik korekcija, ukoliko to nekoga zaista čini srećnim, međutim, porazno je koliko današnji fizikus zapravo ne prati sadržaj iznutra. Ljudi su mahom sve stariji i stariji, izgledaju sve mlađe i mlađe, a emotivno se ponašaju kao neka deca koja se valjaju po podu i vrište kada istog sekunda ne dobiju ono što žele.

Prozor u dvorište (foto: Jordan Cvetanović)

Prozor u dvorište (foto: Jordan Cvetanović)

Imam blagi utisak da retko ko ima strpljenja da zaista sazri i sačeka da vidi u šta se odraz u ogledalu transformisao. Upravo su te promene snažni pokazatelj šta smo sve uradili tokom života i kako smo tretirali sopstveno telo. Bilo da pušite, mrzite, patite, autentično volite ili se drogirate non-stop, sve se to nekako vidi. Onda i ne čudi što ta velika količina ljudi zapravo želi da zakamuflira sopstveni život od okoline i da nadomesti propušteno tako što će svom izgledu dati po ko zna koju šansu da proba iz početka. Refresh opcija je zapravo najveća zabluda, jer niti smo napravljeni da budemo kompjuterski program, niti ste zaista povratili od onoga što ste činili ako zaista sami sebi nista priznali kako stvari stoje. Ali, ni to me ne čudi, jer suočavanje sa sobom je naporno, teško, dosadno, bolno, a za mnoge besmisleno, jer se sve završava rečenicom „šta ja imam od toga“. Zato je bolje da umesto dobrog terapeuta, pronađete povoljnog plastičnog hirurga ili još bolje priučenu kozmetičarku, koja će vam ispraviti svaku životnu grešku do sada i iskupiti vas u samo nekoliko tretmana. Na popustu.

Prozor u dvorište (foto: Jordan Cvetanović)

Prozor u dvorište (foto: Jordan Cvetanović)

Najbizarnije mi zvuči da sve više devojaka za svoj osamneasti rođendan dobija na poklon korekciju grudi ili podizanje kapaka. Nije važno ako nemaju kapacitet za ljubav ili još uvek nisu shvatile šta zaista podrazumeva intimnost između dvoje ljudi, dok god u sopstvenim selfijima izgledaju kao uzori žena iz časopisa ili b(l)oginja sa Instagrama. Međutim, možda to tako i treba, s obzirom da sve degradira, pa zašto bi onda i pitanje godina izgledalo drugačije. Sada više nego ikad, u stanju ste da obrlatite nekoga, ako vam je stalo da ne zna koja ste godina proizvodnje, s obzirom na činjenicu da je to zaista teško utvrditi. Čak i najstariji predstavnici društva sada izgledaju poput nekih napaljenih klinaca koji po svaku cenu žele nadoknaditi propušteno, jer ipak znaju da se samo jednom živi. A kada im se već može, onda zašto sebi ne bi omogućili novu mladost, makar na licu.

Nikada nemam osećaj da nešto propuštam, niti da nešto moram da uradim dok sasvim ostarim. Jedan od mojih retkih talenata je upravo taj da u svakom trenutku radim baš ono što treba. Ako bilo šta treba i da mi se desi, desiće se onda kada za to budem spreman. Bio ja s jednom nogom u grobu ili ne, trudiću se, koliko god mogu, da izgledam onoliko staro koliko sam pustio da me život mazi. Ili pak obratno.