Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Prozor u dvorište: Samo bez nervoze

AUTOR: Jordan Cvetanović 09 Sep, 2020
Prozor u dvorište: Samo bez nervoze

Svašta čovek može da čuje ovih dana. Doduše, samo ako ste spremni i zainteresovani da vam se na glavu sruči toliko teškog materijala, bez ikakvog razloga, a da to prethodno niste ni tražili. Sada, više nego ikada, morate dobro da pripazite s kim prihvatate da popijete i kratki espreso, jer može da se desi, a ne mora da znači, da vas čeka neka dosta teška priča. Niste ni svesni šta je u stanju neko da vam kaže u samo pet minuta, što može debelo da vam upropasti dan. A imali ste dobru nameru, uostalom samo ste hteli da ubijete vreme i popijete kafu.

Uopšte više nije teško, niti vam je potrebna ne znam kolika mudrost, pa da primetite da smo svi pomalo odlepili. U stvari, malo više. Čini mi se da ne prođe ni pola minuta u toku dana, a da se neko ne požali da mu nije dobro, a da ne zna tačno šta je. Odakle dolazi ta nevidljiva anksioznost? I ptice na grani znanju da više ne može ni korona da se koristi za svaki izgovor, a da ne pričamo da razlozi za loše raspoloženje ne stanuju ni na adresi lošeg vremena, jer nikad sunčanije nije bilo. Međutim, izgleda da ljudi doslovno padaju u bedake pod velom misterije. Biće ipak da nije tako, jer svaka bol mora da ima i neki svoj uzrok. Ali, kako to obično biva, zdrav razum i logika nikada nisu bili jača strana ovog podneblja, pa zašto bi onda naprasno postala praksa da se stvari nazivaju pravim imenima, kada možemo i ovako da živimo i uživamo u razgovorima koji nemaju nikakvog smisla. Zanimljivo je da će vam osoba, bez obzira na godinu proizvodnje, kao od šale predložiti da počnete da pijete nešto, makar pola bromazepama pred spavanje, jer zašto biste se mučili bespotrebnim razmišljanjem kada možete da zaspite kao jagnje pod uticajem lekova.

Upravo to kolektivno lečenje i zapušavanje rupa rukom na dnu čamca postao je nacionalni hobi do te mere da nije ništa čudno da svako u telefonu ima bar jedan kontakt koji vam može nabaviti neki od anksiolitika koje vam prepiše upravo to društvo za stolom s kojim sedite i provodite slobodno vreme. Više niko ne razmenjuje recepte ili salvete, jer su primat preuzeli blisteri deljivih i nedeljivih farmaceutskih proizvoda. Neverovatno je koliko ljudi poznaju tu oblast industrije, da vam poput ozbiljnih stručnjaka postavljaju dodatna pitanja, kako bi do kraja utvrdili i prepisali vam tačnu terapiju, baziranu na iskustvu roditelja i komšiluka. Sve počinje i završava se rečenicom: „Znam ženu, imala je isti problem.” To najčešće bude dovoljno i ozbiljan garant da vas osoba duboko razume, a osim toga i sluša šta pričate. Ovakve situacije vas učine dodatno srećnim, jer vas lišavaju cele procedure čekanja uputa za specijalistu, nego ovako, preko svakog reda, dobijete all inclusive tretman. Ako imate dovoljno sreće, tu, za stolom, u kafani vam odmah daju pola, možda čak i celu tablu, da odmah krene da vam bude bolje.

I tako nervoza u vazduhu, raste li raste, a ljudi kao ljudi, šta će, slušaju druge. Uvek misle neko drugi zna više. Uostalom, bolje to nego da idu kod pravog lekara, zar ne? Tako smo došli i do ove faze, kada terapija nikad nije bila jeftinija. Doduše loša i paušalna, ali bolje išta, nego ništa. Ono što stvara blagu nelagonost i zabrinjava je sveopšta pojava da se lekovi za smirenje grickaju kao pepermint bombone, bez ikakve griže savesti, sve pod izgovorom da čovek od nečeg mora ipak da umre. A kad se već umire, onda da to bude smireno. Samo bez nervoze.

Fotografije: Jordan Cvetanović