Magazin za urbani životni stil
Newsletter
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije
Saputnici: Čovek i životinje

Autori radova, ulični umetnici iz Pariza, Beograda, Sombora i Novog Sada su stvorili dela inspirisani različitim životinjama i njihovim ličnim pričama. Imali smo priliku da razgovaramo s uličnim umetnikom Polar Bear-om iz Pariza. Polar Bear je internacionalno poznat i po kampanji „Don’t make us history“, koja podseća na životinje kojima preti izumiranje.

Piše: Jelena Popović Đorđević

Od pamtiveka su životinje bile saputnici čoveka i deo velikih istorijskih i političkih događaja. Životinjska vrsta je promenila tok čovečanstva, i neraskidivi je deo ljudske zajednice. Međunarodna street art izložba Saputnici, koja je prošle godine bila izložena u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine a ove godine u Francuskom Institutu u Beogradu, uperila je svetlo na ovu važnu temu odnosa životinja i ljudi.

Izložba Saputnici je inspirisana biografijama životinja koje su odigrale važne istorijske uloge u razvoju kako ljudske civilizacije na globalnom planu, tako i malih lokalnih zajednica i gradova.

Kako si izabrao životinje koje su bile deo izložbe?

Oduvek sam voleo životinje, moj otac je bio član Green Peace-a celog života, i dalje je. Želeo sam da predstavim životinje koje nisu izgubile svoj život u procesu pomaganja čoveku, već su preživele ljudsku intervenciju. Na primer, šimpanza Ham, koja je prva otišla u svemir i vratila se živa. Ova šimpanza je imala mlađeg brata, koji se nije vratio – on je uginuo u toku puta. Hanibalovi slonovi su bili ubijeni u velikom broju tokom rata, a ta tema slona dolazi iz prethodnog dela koje sam već radio, iz serije o životinjama Don’t make us history, gde želim da probudim svest o tome da su te životinje u fazi nestajanja. Za Hanibalove slonove sam napravio 37 drvenih panela sa slikom slona, da bih pokazao celo „krdo”, i koliko je važno da ih sačuvamo.

Polar Bear, ulični umetnik iz Pariza

Polar Bear, ulični umetnik iz Pariza

Da li misliš da može da se nastavi progres u nauci bez korišćenja životinja?

Meni to predstavlja problem jer nikad se životinje ne pitaju da li žele da učestvuju u tim procesima. Ne razmišlja se o životinjama kao živim bićima, koja imaju svoja osećanja, već ih više gledamo kao predmete i alatke koje će omogućiti da se vidi da li je nešto dobro za čoveka ili ne. Naročito u farmaciji. Šta bi se desilo da koristimo ljude za to, sa svim rizicima koje takvi eksperimenti donose? Mogli bismo da posmatramo kako životinje žive i da gledamo njihovu organizaciju, kao što su mravi koji imaju društveno uređenje, i da se zaustavimo na tome. Ali koristiti životinje u istraživanjima koja mogu dovesi do smrti te životinje, u tom smislu se životinja predstavlja kao objekat, i to nikako ne podržavam.

S projektom Don’t make us history dovodiš životinje u urbano okruženje. Koja je tvoja želja?

Stavio sam životinje u urbano okruženje jer je to jedino mesto gde većina ljudi može da ih vidi. Ono što želim jeste da ljudi prvo zastanu, jer je lep rad, koji će ih prvo privući, a zatim da vide i poruku da su ove životinje u fazi izumiranja. Za ljude je to poruka: Vidite ovo – ovo je lepo, ali pomislite na to da ih više nećemo videti jer će izumreti.

Polar Bear je poznat po kampanji „Don't make us history“, koja podseća na životinje kojima preti izumiranje

Polar Bear je poznat po kampanji „Don’t make us history“, koja podseća na životinje kojima preti izumiranje

Kroz ovu izložbu ulična umetnost je ušla u galeriju. Kako ovaj prostor posmatraš u odnosu na zid?

To su dve različite strane, na ulici više ljudi vidi i veći broj ljudi dotakne ono što je na zidu. Na ulici je pre svega vizuelno, kroz galeriju se dotiče nova publika, i dozvoljava veći fokus na temu.

Koji su ostali radovi u okviru ove izložbe, a koji su te inspirisali?

Aleksandrova dela o Lajki, prvom psu u svemiru, zato što pored životinja volim i svemir. Tapiserija sa psima koju je napravila Sanja, jer priča o svakom psu je interesantna, pokazuje ličnost životinja. To ne mora da bude pas koji je poznat na nivou naučnog otkrića, već može biti bilo koji pas, pas sa ulice koji je promenio nečiji život. Na primer doberman koji je spasio život jednoj devojčici. To su nepoznate životinje koje su svojim delima spasili ljudski život.

Izložba „Saputnici“ se održava u Francuskom institutu u Beogradu

Izložba „Saputnici“ se održava u Francuskom institutu u Beogradu

BIOGRAFIJA – POLAR BEAR

Polar Bear je francuski street art umetnik čiji se radovi već godinama pojavljuju na zidovima svetskih gradova, od Londona, preko Los Anđelesa i Portlanda, do Berlina, Amsterdama i Budimpešte. Česta tema njegovih radova su ugrožene životinjske vrste, na koje skreće pažnju javnosti kroz slogan Don’t make us history. 

HAM, MAJMUN ŠIMPANZA

Ham, majmun šimpanza, bio je učesnik programa koji je imao za cilj da razvije tehnologiju koja će lansirati čoveka u svemir i vratiti ga nazad nepovređenog. Ham je uspešno izveo suborbitalni let od 16 minuta i 39 sekundi, 31. januara 1961. godine. Zanimljivo je primetiti da je Ham dobio to ime tek nakon uspešnog povratka iz svemira, i tako je predstavljen javnosti i medijima, a do tada je među naučnicima bio poznat kao Br. 65. Razlog za ovakvu strategiju bila je pretpostavka da će u slučaju neuspelog leta, opasnost od lošeg marketinga i negodovanja javnosti biti manja ako se životinja koja učestvuje u eksperimentu predstavi na manje ličan način.

Haj, majmun šimpanza koji je skoro 17 minuta bio u svemiru

Haj, majmun šimpanza koji je skoro 17 minuta bio u svemiru

HANIBALOVI RATNI SLONOVI

Kartaginski vojskovođa Hanibal je tokom Drugog punskog rata u III veku pre nove ere dresirao i opremio za ratni pohod na Rim oko 40 slonova, pored ogromne pešadije i konjice spremljene za tu priliku. S njima je uspeo da pređe Alpe i tako zaobiđe teritorije pod čvrstom kontrolom Imperije, spusti se u Italiju i stigne sve do Rima, 218. godine pre nove ere. Iako su mnogi od njih stradali u teškim planinskim uslovima, pojava preostalih slonova delovala je zastrašujuće na rimsku i savezničku galsku vojsku kad su se konačno sukobili u bici kod Trebie.