Magazin za urbani životni stil
Newsletter
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

FEST 2019 – preporuke: naši, obližnji i još neki pride

AUTOR: Zoran Janković 21 Feb, 2019

Piše: Zoran Janković

Slučaj: Makavejev

„Slučaj Makavejev"

„Slučaj Makavejev”

Ne samo iz razloga što nas je nedavno napustio veliki Dušan Makavejev, svakako treba pružiti priliku ovom novom srpskom dokumentarnom ostvarenju. Tu je tema – sukob sa cenzurom i rigidnošću državnog aparata u slučaju sada već višestruko i planetarno potvrđenog klasika, Makavejevljevog filma W. R. – Misterije organizma. Osim toga, izrazito je važno da se nakon dva igrana filma (Hitna pomoć i Enklava) reditelj Goran Radovanović kao autor vraća dokumentarnom miljeu, a tu je tokom dve decenije imao niz uspešnih i dobrih filmova (Kasting, Pileći izbori, Uz Fidela do kraja…, a za ovaj poslednjepomenuti  film kažu da ga je Dušan Makavejev baš voleo). Najposle, tu je i jedna intrigantna teza – kako je moguće da se ovde verovalo da se može doći do slobode bez suštinske demokratije i da je uopšte izvodljivo oblikovati demokratiju bez istinske slobode. Za ljubitelje ne samo polemičkog dokumentarnog filma, ovo bi trebalo da bude dovoljan mamac.

Reži/Psi umiru sami/Aleksandra

Plakat za film „Aleksandra"

Plakat za film „Aleksandra”

U sva tri slučaja reč je o novim srpskim igranim celovečernjim filmovima koji su nastali manje ili više na samom rubu ovdašnjeg kinematografskog siastema, te samim tim zavređuju posebnu pažnju na konto hrabrosti, istrajnosti, pa zašto ne i pogibeljnosti autora i saradnika im. Ali i mimo toga, tri pomenuta ostvarenja, po onome što se u ovom trenutku o njima zna (projekcije na FEST-u će im svima biti premijere u svakom smislu tog pojma), sugerišu tri međusobno različite poetike. Kosta Đorđević se filmom Reži po pitanju stilskog izraza naslanja na svoj raniji film S/Kidanje, debitant Nikola Petrović se filmom Psi umiru sami okušava na polju ovdašnjeg poimanja neo-noara, dok Saša Radojević, kao glavni jurišnik garažnog filma, s Aleksandrom ide dalje stazom koju je sam prtio ostvarenjima Žigosana, Porodica

Aleksi

„Aleksi"

„Aleksi”

Ova hrvatsko-srpska koprodukcija donosi uspeo spoj dramedije, mediteranskog filma i priče o prokrastinacijskim upinjanjima i lutanjima. Glavna junakinja Aleksi (u izvrsnom tumačenju Tihane Lazović, kojoj nadahnuto pomaže i odlično parira Goran Marković) je heroina sa teškom greškom – premda nesporno šarmantna i iskreno zaljubljena u život, ona je neko ko istrajno odbija da odraste, bivajući u toj svojoj upornosti i samoživa i iritantna. S druge strane, Aleksi je svojstven lik sa kojim je lako saosećati i čije je muke lako razumeti. Rediteljka Barbara Vekarić je ovde stvorila dovoljno ubedljivu priču na samoizabranu i, reklo bi se, pangeneracijsku temu, a u ovom simpatičnom, duhovitom i atmosferičnom filmu gledaćete i Nedu Arnerić i Aljošu Vučkovića. Gordan Kičić je srpski koproducent ovog ostvarenja, dok je Aleksi montirao ovdašnji montažer Dragan von Petrović.

Posljednji Srbin u Hrvatskoj

„Posljednji Srbin u Hrvatskoj"

„Posljednji Srbin u Hrvatskoj”

Negde na sličnom tragu treba naći razloge za šansu i ovom filmu – i ovde je u pitanju koprodukcija Hrvatske i Srbije, a jednu od najznačajnijih uloga igra Tihana Lazović (zasad najpoznatija po kreaciji u Matanićevom Zvizdanu). Posljednji Srbin u Hrvatskoj, koji pokazuje poprilično potencijala da ubrzo postane i regionalni bioskopski hit, je prvi celovečernji igrani film scenariste i reditelja Predraga Ličine. Zaplet prati Hrvatsku nakon privredno-ekonomskog kolapsa u kojoj, na sve to, izbija i zombi-epidemija, a jedini otporni na tu pošast su – Srbi. Važne uloge u ovoj zombi-komediji reditelja zapaženog i voljenog kratkog igranog filma Teleport Zovko (2013) ostvarili su i Krešimir Mikić, Hristina Popović, Dado Ćosić i Sergej Trifunović.

Nice Girls Don’t Stay for Breakfast

„Nice Girls Don't Stay for Breakfast"

„Nice Girls Don’t Stay for Breakfast”

Za sam kraj ovog brzog ubeđivanja nešto što je baš lako predočiti kao nužan izbor – dugometražni dokumentarni film, nazvan po hitu u izvođenju Džuli London, o neprevaziđenom Robertu Mičamu, koji je uradio Brus Veber, čuveni fotograf, ovde možda najprepoznatljiviji kao autor spotova za grupu Pet Shop Boys (Being Boring, Se a Vida e, I Get Along) i Krisa Ajzaka (Blue Spanish Sky). Ovaj film je premijerno prikazan na Venecijanskom filmskom festivalu.

#183 City Magazine // 85 preporuka za leto

Izdvojeno za tebe

Najšokantnije stvari koje su se desile na dodeli Oskara

Kao što znate, u nedelju je dodela Oskara. Verujemo da ste spremni, i da sa nestrpljenjem očekujete da vidite da…

Da li bi ljubitelji superheroja trebalo da odrastu?

Sten Li nas je napustio prošlog novembra, pet godina pre nego što će proslaviti stoti rođendan. Ostaće upamćen kao simpatični…

Pikselizovane verzije starih remek-dela

Dimitris Ladopulos je umetnik i dizajner iz Atine koji daje novi život slikama starim više od nekoliko vekova. Kombinujući tradicionalnu…

Filmovi Sony Pictures Entertainment-a koje ćete moći da pogledate samo na FEST-u

Međunarodni filmski festival - FEST, 47. po redu, počinje 22. februara, a sve do 3. marta biće prikazano 125 filmova.