Magazin za urbani životni stil
Newsletter
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Serija „Černobilj“: Samo ambiciozno, samo ortodoksno…

AUTOR: Zoran Janković 04 Jun, 2019
Serija „Černobilj“: Samo ambiciozno, samo ortodoksno…

Piše: Zoran Janković

Premda je pred pretplatnike programa svemoćnog HBO-a i šire gledateljstvo stigla negde u samom vrhuncu histerije usled završnice Igre prestola, ova serija se već nakon prve ili prve dve epizode nametnula kao neizbežna tačka susreta i zajednički sadržatelj među zahtevnijim filmofilima (i, naravno, serijofilima). I to na račun čisto estetskih/kinoestetskih postignuća. Naime, u eri opšte banalizacije (katkad i pod ne baš očiglednom krinkom zaumnijih sadržaja) Černobilj očarava kao redak primer iskrene i konsekventne ortodoksije, na kakve nas je, uostalom, nekada poodavno, brižno i istrajno navikavao i sam HBO (kao na primer, kroz serije Deadwood, The Wire…).

Černobilj pleni tom duboko promišljenom i filigranski filtriranom starostavnošću, ali mora biti jasno i glasno naglašeno da je utisak da se ta starostavnost, ta zavodljiva onovremenost, ne iscrpljuje samo na vizuelnom planu (na polju scenografsko-kostimografske preciznosti i ubedljivosti), te da ne proističe iz puke faktografije i okvira istorijskog događaja o kome je u ovoj seriji reč. Onovremenost je ovde, reklo bi se, jedina razumna i sasvim prikladna mera da se prikaže užas koji izbija iz svake, pa i najsitnije fusnote unutar povesti o nuklearnom košmaru Černobilja i okoline. S druge strane, autori se nikako ne mogu optužiti za vešto sročenu porciju mimetizma, jer u Černobilju nema ama baš ni jednog jedinog aspekta koji može biti izdvojen i označen kao prvo- ili drugoloptaško oponašanje stvarnosnog. U nešto malo preko pet sati trajanja televizijski Černobilj uspeva da kreira upečatljivu i sugestivnu iluziju krajnje realističnog prikaza nečega što je na planu činjeničnog stanja stvari lako pojmiti, a na planu ideje o sveprisutnoj opasnosti i ne tako lako prihvatiti, i time stupa u zasluženu rimu sa nezaboravnim TV filmom Threads u režiji Mika Džeksona tamo sredinom osamdesetim godina veka za nama.

Foto: HBO

Foto: HBO

I nije samo ta starinska mustra ono što Černobilj izdvaja iz aktuelne ponude serijskih noviteta i recentnijih naslova – tu su i serioznost i postupnost u pristupu ispredanja jedne tek naoko motivsko-tematske jednostavne društvene hronike, kao i iskrena briga za likove koji u neznanju i/ili neverici gledaju u oči katastrofi kataklizmičnog opsega i dalekosežnog uticaja. Iako je to već dugo nekakav opšteprihvaćen sud, reditelj Johan Renk, vrhunski izvođač rediteljskih radova u domenu prestižnijih serijskih sadržaja, Černobiljem je evoluirao u znatno višu ligu – ligu osobenih filmskih autora čije buduće radove valja pomno pratiti. U slučaju ove serije on se opredelio za ciljano sveden (a izrazito filmičan) izraz i jednostavnost kao vrhunski krovni koncept, a na nivou detalja i finesa Renk je pokazao otkud baš on baš tu  – na čelu autorske ekipe ovako zaokruženog, jedinstvenog i sjajnog dela (u redu, i proizvoda). Černobilj je ostvarenje bez viškova i neumerenosti na koje naprosto mami aktuelna tehnološka superiornost u smislu filmske tehnologije; sveden na svoju bit i na ono što je zapravo samo i trebalo da bude – priča o ljudima, ljudskoj patnji, ljudskim slabostima i suštinskoj krhkosti ljudske subine, Černobilj je, koliko god cinični, sitzničavi, zahtevni… bili, delo bez vidljivog nedostatka.

Foto: HBO

Foto: HBO

Dodamo li tome i utisak da je televizija u ovoj svojoj očito zlatnoj eri napokon ponudila delo koje je, premda pripovedno i stilski ukorenjeno u ne tako davnu prošlost, u nekom širem viđenju tog pojma i društveno relevantno i referentno, a pritom i diskretno politički intrigantno. I u senci te impresije i nedvojbeno povoljno krajnjeg utiska ostaju i vrhunske glumačke kreacije (Džered Heris, Emili Votson, Džesi Bakli, Pol Riter, Beri Kogan… i, uostalom, ama baš svih ostalih), maestralan dizajn zvuka i nešto očekivane ali ovde, srećom, mudro zauzdane rusofobije. Naravno, neka bliska budućnost će nam doneti odgovor na pitanje – šta posle Černobilja, kako ovome doskočiti, kako ovome parirati, kako Černobilj nadvisiti i kako uludo ne utrošiti potencijale ove zlatne žice.

Izdvojeno za tebe

Debatni program festivala KROKODIL 2019

Uspon desničarskih politika menja Evropu. U poslednjih nekoliko godina, preporod nacionalizma širom EU postao je toliko moćan da su stranke…

Počelo je snimanje filma „Živ čovek“ Olega Novkovića

Upravo ovih dana je otpočelo snimanje dugometražnog igranog filma „Živ čovek“ u režiji Olega Novkovića i po scenariju Milene Marković.…

Novo izdanje Kreativnog centra: „Nauka. 40 naučnika i istraživača“

„Nauka. 40 naučnika i istraživača“ nova je knjiga u izdanju Kreativnog centra. Autor teksta je An Blanšar, a ilustrovao je…

Sedam umetnika koji su dizajnirali neverovatne bazene

Dok svi maštamo da se konačno uputimo ka otvorenom bazenu, vremenske prilike nam, nažalost, govore da se to neće skoro…