Magazin za urbani životni stil
Newsletter
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Stigao je trejler za „Moj jutarnji smeh“

AUTOR: CityMagazine 29 Oct, 2019
Stigao je trejler za „Moj jutarnji smeh“

Stigao je trejler za novi srpski dugometražni igrani film Moj jutarnji smeh u režiji Marka Đorđevića. Ovaj film je nastao uz podršku Filmskog centra Srbije.

Sinopsis ovog filma otkriva sledeće: „Dejan, iako gotovo pa tridesetogodišnjak, i dalje je nevin. On nastoji da suzbije nemir koji oseća, a koji je prouzrokovan činjenicom da živi pod istim krovom sa ocem-pijancem i previše zaštitnički raspoloženom majkom, a uz sve to zanima ga da vidi da li je moguće ostvariti nešto više od prijateljstva sa Kaćom, devojkom sa kojom radi. Nakon što ga lokalni vidovnjak ponizi tokom seanse, Dejan shvata da nema šta da izgubi. Osnažen tom spoznajom, on pokušava da svoj život učini barem podnošljivim.“

U pitanju je prvi celovečernji igrani film scenariste i reditelja Marka Đorđevića. Producent ovog ostvarenja je takođe reditelj, Miloš Pušić, poznat po filmovima Jesen u mojoj ulici i Odumiranje, a u debitantskom dugometražnom filmu Marka Đorđevića jednu od poslednjih svojih uloga ostvario je Nebojša Glogovac.

Izvršni producent je Stefan Jevđenijević, as koproducent Ivica Vidanović. Direktor fotografije je Stefan Milosavljević, kostimografkinja Lila Vuković. Uloge tumače: Filip Đurić, Ivana Vuković, Jasna Đuričić, Nebojša Glogovac, Bratislav Slavković, Ema Muratović, Stefan Trifunović, Sonja Isailović.

Reditelj Marko Đorđević je u svojoj rediteljskoj eksplikaciji ukazao i na sledeće: „Ovo je priča o odrastanju ali uz jedan ogroman izuzetak: glavni junak nije tinejdžer ali ima 30 godina i još uvek je nevin. U nekom širem smislu to je priča o mojoj generaciji, generaciji koju su previše štitili naši roditelji, koji su dali baš sve od sebe da nas zaštite od užasne stvarnosti koja je vrebala izvan zidova naših domova. Ali tokom godina, malo po malo, izgubili su snagu, i naše porodice su počele da se urušavaju. To je početna tačka za ovaj film, da idemo u korak sa Dejanom dok on pokušava da prevaziđe svoju razorenu porodičnu situaciju i da bude čovek sam za sebe, a ne samo nečiji sin.“

Plakat filma

Osim toga, Đorđević je otkrio i ovo: „Ideja za ovaj film mi je došla kada sam iz čiste radoznalosti otišao kod lokalnog vidovnjaka. Razgovor ni najmanje nije tekao u pravcu u kom sam ja to očekivao. On, vidovnjak, je proveo podosta vremena ne predviđajući budućnost, već pričajući o mom seksualnom životu. Neke stvari koje je on izgovorio su bile istinite, neke nisu, ali reči koje je koristio i strast sa kojom ih je izgovarao su bili tako snažni da sam ih, čim sam stigao nazad kući, zapisao, strahujući da bih mogao da ih zaboravim. Tu je sve otpočelo, i ubrzo sam krenuo da se prisećam prizora, kako iz mog tako i iz života ljudi iz mog okruženja, prizora koji su po autentičnosti mogli da se mere sa tom „scenom sa vidovnjakom“. Onda sam, kada je scenario bio završen, shvatio da sve scene govore o mladom čoveku koji se bori sa sumnjom u samoga sebe i to u po njega veoma stresnim i neprijatnim situacijama. Na mahove to je veoma zabavan film ali na način da je neprijatan za gledanje, jer u osnovi svega je ta banalna istina. Volim da mislim da sam uspeo da u filmski medij prenesem lako razaznatljiv humor po kome su balkanski narodi dobro poznati, kao i da smo iznašli način da u filmu imamo oboje, i humor i tugu, u gotovo svakom kadru ovog filma.“

Projekat ovog filma je prošle godine učestvovao na forumu Work in Progress Međunarodnog filmskog festivala u Karlovim Varima, kao i na vikend-okupljanju deset reditelja iz Evrope u Toskani u aprilu ove godine u organizaciji Evropske filmske akademije (EFA). Ovaj film nastao je pod okriljem kuće Altertise Film & TV, tu je i producent Cinnerent, a podržali su ga Filmski centar Srbije i Opština Kragujevac.