Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

U Kinoteci otvoren „Naš muzej filma“

AUTOR: CityMagazine 25 Jan, 2020
U Kinoteci otvoren „Naš muzej filma“

Nova stalna postavka Jugoslovenske kinoteke Naš muzej filma, koja obuhvata dragocene eksponate iz istorije i predistorije filma i predstavlja razvoj domaće filmske umetnosti, svečano je otvorena 23. januara u zdanju Kinoteke u Uzun Mirkovoj ulici. Mnogobrojnoj publici obratili su se pomoćnica ministra kulture i informisanja Srbije Ivana Dedić, direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić i autor arhitekture i dizajna izložbene postavke Ivan Mangov.

Ivana Dedić je u ime Ministarstva kulture i ministra Vladana Vukosavljevića čestitala Jugoslovenskoj kinoteci veliki jubilej – 70 godina od osnivanja, u okviru čijeg obeležavanja je priređena nova stalna izložbena postavka.

„Jugoslovenska kinoteka je jedan od najstarijih filmskih arhiva u svetu, a i jedan od najvrednijih fondova jer čuva više od 100.000 filmova različitih formata. Ponosni smo na taj podatak i zahvalni svima vama koji radite u Kinoteci zato što vašim predanim radom i s puno ljubavi održavate ugled u svetu i što čuvate sećanja na ključne događaje koji su zabeleženi na filmskim trakama“, rekla je Ivana Dedić.

Direktor Jugoslav Pantelić istakao je da je Naš muzej filma najambiciozniji projekat kada je reč o izložbenoj delatnosti Kinoteke.

„Nova stalna postavka obuhvata period od predistorije filma pa sve do kraja 20. veka, s posebnim akcentom na razvoj i uspeh srpske kinematografije iz vremena Kraljevine Srbije, preko Prvog svetskog rata, Kraljevine SHS, Kraljevine Jugoslavije, Drugog svetskog rata, dugotrajne uspešne faze u okviru jugoslovenskog filma i ponovnog povratka u okrilje srpske kinematografije“, izjavio je Pantelić.

Na dva nivoa izložen je veliki broj eksponata, ali dominiraju pokretne slike, što je, kako je dodao, normalno za jedan muzej filma. Izložbu će moći da prate i inostrani gosti, jer je tekstualni deo dat i na srpskom i na engleskom jeziku.

„Pred publikom će svakodnevno biti Carska panorama, koja je sa ostalim elementima iz predistorije filma na donjem nivou izložbe. Videćete Edisonov kinematoskop, kameru braće Limijer iz 1896. godine, prvu filmsku kameru braće Pate iz 1903, kao i kameru našeg Mihaila Mihailovića – Mike Afrike iz 1908. Tu je i štap Čarlija Čaplina, zatim rekvizita korišćena na snimanju nekih kultnih filmova iz zlatnog doba kinematografije na ovim prostorima. Na gornjem nivou srešćete se sa autorima i glumcima koji su obojili našu kinematografiju i njen razvoj u Srbiji i Jugoslaviji“, poručio je Pantelić.

„Radili smo dugo, nije bilo lako, ali večeras možemo da budemo zadovoljni“, zaključio je Pantelić.

Ivan Mangov je izjavio da je ova izložba rezultat velikog truda autorskog tima Kinoteke s jedne strane i dizajnerskog arhitektonskog tima koji čine koleginica Vesna Orović i on s druge strane.

„Rad na projektu trajao je godinu i po dana. Građa koju je trebalo odabrati, sortirati, rangirati, tematski odrediti i zatim postaviti – izuzetno je obimna. Trudili smo se da u izložbu unesemo dinamiku koju ima i sam film. Nastojali smo da svaka sekvenca, svaka celina bude jedna jasna i zaokružena vizuelna rečenica, a da nakon nje sledi druga, kao što u filmu jedna sekvenca svojom dinamikom i dramom gradi atmosferu za onu koja joj sledi“, rekao je Mangov, u čijem je dosadašnjem radu najpoznatija postavka izložbe Osvežavanje memorije u Muzeju primenjene umetnosti Srbije.

U Našem muzeju filma posetioci će kroz čak 28 izložbenih celina moći da sagledaju različite periode i aspekte koji su u tehnološkom i umetničkom smislu bitni za razvoj kinematografije.

Uz pomenute predmete iz 19. i s početka 20. veka, deo izložbe posvećen je ranim bioskopima i pionirima filma na ovim prostorima, a poseban akcenat je na prvom srpskom igranom filmu Karađorđe (1911). U ostalim celinama predstavljen je dokumentarni film iz vremena balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, zatim uspeh naših umetnika u svetu, Beograd na filmu u međuratnom periodu, filmski žurnali i reklame, kao i producentske kuće.

U skladu s hronologijom sledi predstavljanje fenomena i značajnih autora jugoslovenske i srpske kinematografije nakon Drugog svetskog rata. Multimedijalna izložba uključuje odabrane inserte, filmsku muziku domaćih kompozitora, deo bogate zbirke plakata, fotografije, dokumenta i drugu prateću građu.

Postavka obuhvata i predmete iz legata Ljubiše Samardžića, Pavla Vuisića, Milene Dravić, Dragana Nikolića, Živojina Pavlovića i drugih značajnih filmskih umetnika.

Stalnu postavku osmislio je stručni tim Jugoslovenske kinoteke. Arhitekturu i dizajn u ime studija „Vju“ potpisuju Ivan Mangov i Vesna Orović, a grafički dizajn i vizuelni identitet, u ime studija „Braća Burazeri“, potpisuju Nikola Radojčić, Isidora Tomić i Dušan Stokić.