Magazin za urbani životni stil
Newsletter
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Beogradski džez festival: Priča koja traje

AUTOR: CityMagazine 21 Oct, 2019
Beogradski džez festival: Priča koja traje

Predstojeći 35. Beogradski džez festival „Džez svetkovina – Jazz celebration“ između 22. i 27. oktobra okupiće mnoštvo izvođača koji džez kombinuju s klasikom, bluzom, R&B, minimalizmom, folkom, rokenrolom i raznim drugim melodijama.

Piše: Nataša Šutuljić

Klasični džez vremenom je prerastao u nestvarnu muziku s uticajem drugih žanrova, pa je i domaća manifestacija išla ukorak s vremenom. Trendovi zvuka su se menjali, ali mlado srce, otvoren um i improvizacija u džezu su uvek moderni.

Manifestacija je najpre bila filijala Njuport džez festivala na kome su dominirale američke džez zvezde. Big bend Djuka Elingtona (najznačajniji u istoriji džeza) otvorio je prvi festival 31. oktobra 1971. godine, a tri dana kasnije manifestaciju je zatvorio septet Majlsa Dejvisa, jedne od ključnih ličnosti modernog džeza. Beograd su prvih godina posetili Dizi Gilespi, Telonijus Monk, Ornet Kolmen, Kenonbol Ederli, Čarls Mingus, Dejv Brubek, Sara Von, Oskar Piterson i Bi Bi King.

35. Beogradski džez festival

Dom omladine Beograda tri godine kasnije preuzeo je odgovornost održavajući kvalitet nastupima istaknutih stranih i domaćih umetnika. Lista umetnika je impresivna, a nezaboravni su bili nastupi Majlsa Dejvisa, Fredija Habarda, Sonija Rolinsa, Džoa Lovana, Četa Bejkera, Dejva Holanda, Čarlsa Lojda, Rudreša Mahantape i niza drugih.

Nezaboravni nastupi

„Majls Dejvis je prve godine umesto očekivanog razvijenog bibapa publiku iznenadio svojim prvim istraživanjima sa džez rokom. Piratski snimak s tog koncerta obišao je ceo svet i svedoči o velikoj revoluciji u džezu. Fredija Habarda 1977. godine publika ni posle četiri bisa ni džem-sešna do ranog jutra nije pustila da ide i morao je da održi još jedan koncert. Tri godine kasnije Sonija Rolinsa nestanak struje podstakao je na još vatreniji nastup, dok je Džo Lovano prošle decenije nastupao i s povređenim ramenom. Među najemotivnijim trenucima bio je onaj 1989. godine, kad je Modern Džez Kvartet izveo numeru Đango, posvećenu francuskom džez gitaristi i kompozitoru Đangu Renartu. Vejn Šorter 2010. godine umesto fjužna je svirao misaonu, atmosfersku muziku zbog koje je postao najveći kompozitor u savremenom džezu. Neki su bili oduševljeni privilegijom, a neki su zaprepašćeni brzo napustili koncert“, prisećaju se organizatori nezaboravnih trenutaka.

Wayne Shorter Quartet na Beogradskom džez festivalu 2010. / Foto: Stanislav Milojković

Mediji su prenosili koncert Patriše Barber 2008. godine u čak 39 zemalja sveta, a godinu dana kasnije kritičar Tomas Konrad iz Jazz Times časopisa divio se i posećenosti i proseku godina publike koji je duplo manji nego na festivalima u SAD.

Beograd – svetska džez pozornica

Dom omladine Beograda oduvek je bio u toku, i ranije su prednost imale klasične džez note s američkog podneblja, dok sada manifestaciju obogaćuju novi zvuk i evropska stremljenja.

U festivalskom domu, Domu omladine i Kombank dvorani, ove godine nastupiće oko 30 vrhunskih izvođača među kojima su Čarls Lojd, Mingus Big Bend, Dajen Rivs, Kvartet Rastka Obradovića, Akses, Hari Spenser i Džankča.

Kvartet Čarlsa Lojda na Beogradskom džez festivalu 2014. / Foto: Stanislav Milojković

Saksofonista i kompozitor Rastko Obradović interpretiraće džez melodije kombinovane sa skandinavskim folklorom i evropskom klasikom. Takva muzika dominirala je u katalogu ECM izdavačke kuće i upravo zbog toga je odabrao da studira u Norveškoj i osnuje bend.

„Tamo je fokus na stvaranju i komponovanju muzike, a ne na izučavanju tradicije strejt ahed džeza. Radio sam bez straha od osude i odbacivanja. Razlike između srpske i norveške narodne muzike ekvivalentne su razlici u jezicima, ali pristup muzici je isti. I oni svoje kulturno dobro prenose usmenim putem, a podvrsta u norveškom folku ima isto koliko i regija. Postoji muzika namenjena plesu, rođenju deteta, svadbama, sahranama i raznim drugim događajima. Ponekad aranžiram narodne melodije, ali više mi služe kao inspiracija za komponovanje bez svesnog razmišljanja o mešanju žanrova“, objašnjava Obradović.

Pristup muzici vokalne džez dive Dajen Rivs nastao je iz određenog perioda u džezu, bluzu, R&B i istoriji roka. Specifična kombinacija raznih uticaja i sopstvenih ideja opisuju je kao umetnika, a sopstveni glas i muzičku ličnost stvorila je otvorenim umom i improvizacijom. Ona smatra da mladi ljudi apsolutno vole džez!

„I starijima tako ostaje mladost u srcu. Teško je protumačiti da li je popularan, ali sigurno je da džez postaje jak! Beogradska publika prošlog puta bila je tako topla, prijateljska i oduševljena muzikom. Presrećna sam što ću ponovo nastupati u gostoljubivom mestu u kome sam stekla prijatelje. Nadam se da ću ih sad imati još više. Trenutno nisam upoznata sa srpskim džez muzičarima, ali znam da postoji neverovatna balkanska džez tradicija“, uzbuđena je Rivsova zbog predstojećeg nastupa.

Dajen Rivs / Foto: Jerris Madison

Klasika, klasični i eksperimentalni džez, rokenrol, minimalizam i kinematografija. Sve to možemo da očekujemo od britanskog umetnika Henrija Spensera. Uticaj Majlsa Dejvisa, Kliforda Brauna, Džona Koltrejna, Terensa Blančarda i Ambrosa Akinmusire, ali i Erika Kleptona, Dire Straits, Pink Flojda, Pola Sajmona, Koldpleja i Rage Against the Machine rezultirao je da Spenser interpretira kombinacije zvukova visokog intenziteta, sirove energije, kao i intimnih, emotivnih i lirskih melodija.

„Svaka kompozicija ima specifično iskustvo i često koristim tekst kao deo procesa stvaranja, ali u izvedbi nema tekstova. Voleo bih da napišem i izvodim instrumentalnu muziku s toliko emocionalne jasnoće kao da ima stihove, ali da melodije nisu ograničene rečima. Svi iz benda sviraju individualno, a sloboda i trenutak improvizacije su nezamenljivi. Napisana kompozicija uvek pruža prostor i za spontanost. Otvoren sam za nove trendove, i to muziku čini vrednom! Nisu sve inovacije dobre, ali umetnik treba da bude otvoren za nove načine izražavanja, eksperimentisanja i saradnje. Postoji mnogo uzbudljive muzike i sjajno je što su mladi sve više zainteresovani za nju. Došlo je uzbudljivo vreme! Radujem se što ću videti Srbiju i probati rakiju!“, presrećan je mladi umetnik.

Dan posle završenog festivala u Domu omladine biće održan koncert iznenađenja i Beogradski džez festival PLUS na kome će nastupiti norveški pijanista i kompozitor Ketil Bjornstad.

Više informacija o 35. Beogradskom džez festivalu možete pronaći OVDE.

Autor naslovne fotografije: Stanislav Milojković

35. Beogradski džez festival

Makedonska 22, Dečanska 14
Dom omladine Beograda, Kombank dvorana
3.000, 4.000 kompleti