Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije
Džez je reka sa čistog izvora

Piše: Nataša Šutuljić

Magistar džez bubnjeva Vladimir Kostadinović svoje muzičko obrazovanje započeo je sa pet godina. Od bubnjeva nikada nije bilo veće ljubavi, ali u detinjstvu uporedo je učio da svira na klasičnoj harmonici. Zbog posvećenosti poslu i neprekidnog usavršavanja lako se prilagođava svakom muzičkom pravcu, a melodije koje stvara nikad nisu iste.

On za City Magazine priča da je ranije u njegovom radu bilo više klasičnog džeza i akustične svirke, da će na novom albumu biti više igre sa klasikom i elektronikom i da su tokom izolacije zbog epidemije korone u beskrajnoj igri nastajale potpuno drugačije kompozicije i muzički motivi od uobičajenih.  

„Roditelji su me vaspitavali u slobodnom duhu. Bubanj sam počeo da sviram od svoje pete godine, a sa starijim bratom slušao sam ploče Hendriksa, Vudstok lajv ‘69, Alvina Lija, Ej Si Di Si (Ac/Dc) i Santanu. Slušao ili gledao spotove, moj fokus je uvek bio na bubnjevima, drugi instrumenti nisu bili tako fascinantni. Harmonika je muzičarima iz Srbije neizbežna i do punoletstva svirao sam je uporedo sa bubnjevima. Tako sam dosta naučio o melodiji, harmoniji, kao i o funkcionalnosti melodijskih intrumenata. Osim znanja na mom umetničkom putu veoma mi je značajno poverenje roditelja koje su mi ukazali kada sam posle srednje muzičke škole postao student Univerziteta za muziku i izvođačke umetnosti u Gracu, u Austriji”, priča Kostadinović.

Godine 2009. stekao je master diplomu u klasi profesora Hauarda Tomasa Kertisa (Howard Thomas Curtis). Među mnoštvom nagrada izdvaja pobedu na takmičenju Tuscia in Jazz 2008, takmičenje Jimmy Woode u Italiji. Saradnja sa mnogim vrhunskim muzičarima ostavila je trag u njegovom radu, kao i nadogradnja na muzičkim radionicama na kojima je učio od najboljih. Sa njujorškim muzičarima osnovao je bend i snimio prvi album Course of events, a kasnije sa drugim bendom na Generations Jazz festivalu u Frauenfeldu u Švajcarskoj uživo je snimljen novi materijal. Iza sebe ima još dva samostalna albuma, a kao sideman benda Antonio Farao Trio trenutno svira i gostuje širom Evrope i stvara nove kompozicije.

Višegodišnji rad u Njujorku omogućio mu je saradnju sa nizom poznatih imena iz sveta džeza, ali njegov primarni motiv je da služi muzici. Nikada isti, uvek traga za novim. Može da odsvira melodije bilo kog žanra, ali ljubav prema džezu je prevagnula.

„Pretpostavljam da je znatiželja za nečim što nije potpuno, niti dovoljno istraženo u muzici presudilo da odaberem baš džez. Privukla me je umetnička forma koja se nikada ne ponavlja. I bezbroj puta odsvirana  kompozicija uvek zahteva drugačiju interpretaciju. Sloboda izražavanja koju imaju džez muzičari drugima je luksuz. Volim svaki muzički pravac uz koji može da se igra, pleše i izaziva osećaj sreće, ljubavi, pozitvne energije, koja budi maštu. Tokom stvaranja nastojim da zadržim ključnu vezu između tradicionalnog i savremenog zvuka. Primarno je da sačuvam svest o postojanju, smislu i značaju džez muzike, i da kroz note koje pišem, govorim i jezikom osećaja. Novi projekat biće drugačiji od prethodnih i biće spoj džeza, klasike i elektronike. Poželeo sam da budem drugačiji i proces stvaranja bio je prirodan i spontan. Mladalački duh uvek je prisutan. Porodica, poznanici i putovanja su mi večiti izvor inspiracije, a ne treba zanemariti maštu koju bude dobra muzika, filmovi ili knjige. U mojim notama nalazi se svet oko mene i u meni”, priča kompozitor i aranžer o svom stvaralaštvu.

Foto: Andreas Mueller

Tokom izolacije umetnik je imao vremena da razmišlja o svemu što se dešava u nama i oko nas. U tom miru postepeno se prilagođavao situaciji i puštao emocije da rade bez pritiska i ograničenja. Tako je nastalo nekoliko novih kompozicija i kratkih motiva koji će završnu notu dobiti kad prođe kriza. Ritam i melodije tih numera razlikuju se od prethodnih. Neke su spore, neke brže i dinamičnije, a svaka ima svoju priču i karakter.

Svirao je na festivalima širom sveta, a zapamćen je i po pozorišnim produkcijama u Narodnom pozorištu u Gracu Schauspielhaus i Volkstheater u Beču. Prihvaćen je uvek i svuda.

„Turneje koje je trebalo da budu održane proteklog proleća u Japanu i Evropi otkazane su zbog epidemije. U planu su letnji koncerti u Sankt Peterzburgu i Moskvi sa altistom Zenijom Strigalevim, u Beču sa Duškom Gojkovićem i njegovim kvintetom i u Londonu sa alt saksofonistom Sametom Kinčem. Situacija je takva da ne mogu biti apsolutno siguran da li će koncerti biti realizovani. U redovnoj situaciji svugde nastupam. Ili sam negde sa svojim bendovima ili kao sajdmen u raznim formacijama. Svaki koncert je bitan, ali ništa ne može da se poredi sa nastupima u domovini. Svaki nastup u Srbiji za mene je praznik i možda ću u 2021. godini imati priliku da nastupam na nekom domaćem džez festivalu”, nada se Kostadinović, umetnik koji je najjači utisak ostavio na sarajevsku publiku.

U Americi nastupa skoro svake godine i smatra da se ta zemlja izdvaja po kvalitetu muzike i velikom broju vrhunskih umetnika. Iskustva tamo stečena imaju veliki uticaj na njegov životni tok. Rad, sposobnost, ideja i inicijativa su vrednovani na pravi način, pa muzičar planira da i treći album snimi u Njujorku sledeće godine.

Magistar džez bubnjeva zadovoljan je što je džez uvek u trendu i smatra da muzičari u budućnosti treba da neguju izvorni džez.

Džez je stanje duha, nije najpopularnija vrsta muzike, ali kao što kaže poslovica – za našu reku uvek ima čistog izvora. Mladi sve više dolaze na koncerte i uvek će ih biti. Budućnost džeza je u samom njegovom tradicionalnom jeziku. Uvek će biti prisutan zbog svoje slobode i neograničenosti, ali najpre treba da poznajemo istoriju da bismo mogli da doprinesemo daljem razvoju. Džez je isti ma gde bili. Njegov izraz i akcenat može delimično biti promenjen uticajima i mešavinama različitih kultura i podneblja, ali drastičnom promenom karaktera promenjen je i muzički pravac. To onda više nije džez. Mnoštvo muzičara iz istočne Evrope kombinuju etno motive i džez, pokušavajući da budu originalni i autentični. Retki su oni koji to zaista dobro rade, ali sve ostalo je isforsirano i kičasto. Mnogi podrazumevaju da Balkanac treba da ubaci poneki triler, ali neka vreme pokaže da li to ima veze sa džezom. Neki na sve načine pokušavaju da budu inovativni i drugačiji, i to ima smisla zbog stvaralaštva, ali loše je kada se umetnik povinuje trendu. Nažalost, takvih je mnogo. Nadamo se boljim vremenima”, zaključuje magistar džez bubnjeva. 

Iz izolacije on je izvukao samo najbolje. Maksimalno je bio posvećen stvaranju muzike i svojoj porodici. Međutim, on se slaže sa ostalim ljudima da bi bilo uznemiravajuće da se sve ponovi: „Virus korona naveo nas je da razmišljamo o narednim životnim koracima. Ukoliko budemo morali ponovo u izolaciju, trudiću se pre svega da ostanem zdrav i normalan koliko god je to moguće i da pomažem drugima”, plan je ovog izuzetnog džezera.