Magazin za urbani životni stil
Newsletter
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Muzička recenzija: Disciplin A Kitchme „Londonska trilogija” (State51/Mascom)

AUTOR: Aleksandar S. Janković 13 May, 2019
Muzička recenzija: Disciplin A Kitchme „Londonska trilogija” (State51/Mascom)

U godini u kojoj obeležavamo čak 40 godina novog talasa/vala, trebalo bi konstatovati borački staž za doslednost i medalju radnog naroda za dijalektiku prosvetljenja. Ogroman poput nekog spomenika Velikom otadžbinskom ratu u unutrašnjoj Rusiji, Dušan Kojić Koja i dalje predstavlja neokrnjeni simbol slobode kako novog talasa tako i muzike uopšte. Slabo komunikativna muzika koju Koja svira u nekoliko inkarnacija (Šarlo Akrobata – Disciplina Kičme – Zeleni Zub – Disciplin A Kitchme…) možda je doživela opšte komercijalno prepoznavanje pred sam građanski rat, međutim, tranzicija i transcendencija tranzicije jeste ono što je nepomerljivo u ovoj unikatnoj muzičkoj epopeji.

Piše: Aleksandar S. Janković

Za pionire i one koji su zaboravili gradivo, participirati tzv. rane radove Ove ruke nisu male 1-3, koji pokrivaju žovijalne osamdesete. A kad su turbulentne devedesete u pitanju, sledi specijalno izdanje, tri LP-ja (kasnije i CD boks-set) pomalo opskurne britanske faze koja se odigravala u Londonu gde je Kojić obitavao. S obzirom na to da je beskompromisan melanž dominantne bas gitare, mitraljeskog bubnja s duvačima u SFRJ predstavljao najbolje od rok muzike uopšte, trebalo je Braun/Hendriks/Lidon/Bambataa narativ prilagoditi epohi sredine devedesetih.

Kako se izvanredan CD singl Have You Ever Heard of Any Other Rhytm pojavio u Britaniji 1996. u vreme britpop metastaze, u sećanjima ostaje recenzija istog iz Melodi Mejkera, gde je recezent rekao da je ovo najgora muzika koju je napravila zver ili čovek. To je samo dokaz kako se Discplin A uklopila u moderne džangl ritmove uklapajući neke omiljene pesme (Ja imam šarene oči, Buka u modi, Nemoj da bacaš betonske table) u nova muzička sazvežđa na prva dva albuma I Think I See… i Heavy Bass Blues.

Prvi spomenuti predstavlja ideju hit ploče šezdesetih, dok je potonji pomalo turobniji s mračnijom muskulaturom. Treći LP i najmanje poznat publici Refresh Your Sences, Now izlazi na početku XXI veka i predstavlja možda najmanje komunikativan Kojin album, ali ništa manje zanimljiv. Dekadento i enigmatično fragmentaran možda će slušaocima tražiti najviše zainteresovanosti. Ono što je presedan jeste podatak da je Mascom uspeo da napravi odličnu tranziciju od CD-a do vinila, bajpasujući dva ne preterano prijateljska formata. Slušati Londonsku trilogiju na ploči izgubljeno je blago svakog obožavaoca vinila. I to sve povodom ovogodišnjeg Record Store dana.