Magazin za urbani životni stil
Newsletter
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Najbolje pesme Rolingstonsa u kojima bend ne liči na sebe

AUTOR: CityMagazine 14 May, 2019
Najbolje pesme Rolingstonsa u kojima bend ne liči na sebe

Već je bezbroj puta pisano o tome koliki uticaj Rolingstonsi imaju na muziku i nebrojeno puta se raspravljalo o tome koji im je najbolji album i koja je najbolja pesma. Sam bend je objavio ogroman broj kompilacija baš zbog toga što su ukusi veoma različiti po ovom pitanju.

U toku karijere toliko duge i bogate kao što je njihova, naravno da je bilo i nekih promašaja koji nisu baš oduševili fanove. To su uglavnom bile pesme u kojima su krenuli u nekim ne baš karakterističnim pravcima i sa ne baš previše uspeha. Međutim, čak i među pesmama koje nisu izazvale pozitivne reakcije po izlasku ima onih koje vredi poslušati ponovo i proceniti kakve su nakon toliko godina. Ovo su one u kojima su Rolingstonsi zazvučali kao neki sasvim drugi bend, a ipak su vredne vaše pažnje.

We Love You (1967)

Nije baš jednostavno objasniti odnos benda sa psihodelijom, koja se jeste prožimala kroz njihovu muziku, ali ne uvek uspešno. Imali su trenutke na početku karijere gde su pokušali da idu u smeru dece cveća, ali nisu se baš pokazali kao ubedljivi hipici. Ova pesma je singl koji se nije našao ni na jednom albumu, ali iz današnje perspektive može da deluje kao pravi retro hit.

I Just Want to See His Face (1972)

Snimljena u vreme veoma lošeg perioda za bend po pitanju psihe i zloupotrebe raznih psihoaktivnih supstanci, ova pesma na neki način podseća na crkvenu himnu koju bi hor pevao tokom službe. Uz sve to ide pozadinski miks različitih uticaja i melodija, koji se stapaju u nešto što zvuči kao da je snimljeno u najdubljem podrumu tokom izolacije od sveta.

Time Waits for No One (1974)

Iako je u bendu bio samo pet godina, gitarista Mik Tejlor imao je veliki doprinos onome što su Stonsi ostvarili tokom 1970-ih godina. Njegove solo deonice donele su melodičnost i dubinu u pojedine numere. Ova pesma je sa poslednjeg albuma ne kome je učestvovao, a mnogi kažu da ih zvuk podseća na Karlosa Santanu ili na bend Steely Dan.

Shattered (1978)

Ova pesma možda i nije toliko nepoznata u odnosu na ostale sa liste, a deo je grupe pesama koji se smatraju odgovorom Rolingstonsa na pojavu panka. Međutim, ona nema karakterističan prizvuk ovog žanra, već je to upakovano u neku vrstu minimalizma i ispraćeno jednim od najčudnijih Džegerovih nastupa.

Almost Hear You Sigh” (1989)

Nakon 1980-ih, Rolingstonsi su utemeljili svoje mesto na rok sceni i držali se nekog oprobanog obrasca uz malo izleta u druge žanrove. Za razliku od mnogih svojih savremenika, nisu prešli na pop i mlaku muziku, mada ova balada daje naznaku onoga što je moglo da bude da su se odlučili za taj pravac. I uopšte ne zvuči loše.