Magazin za urbani životni stil
Newsletter
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Ser Bob Geldof na Nišvilu

AUTOR: CityMagazine 25 Jun, 2019
Ser Bob Geldof na Nišvilu

Iako je ostvario impresivnu muzičku karijeru i kao član sastava Boomtown Rats ali i kao solista, Robert Frederik Zenon Geldof ostaće još dugo upamćen kao umetnik koji je u planetarnim razmerama učinio najviše za promociju ljudskih prava, skrenuo ogromnu pažnju na milione ugroženih u raznim delovima sveta i praktično kao pojedinac uspeo da obezbedi i konkretnu pomoć – možda i veću od mnogih međunarodnih institucija i organizacija kojima je humanitarni rad glavna aktivnost.

Rođen je 1951. godine u Irskoj, gde je pohađao privatnu katoličku školu, za koju kaže da mu, osim zbog religioznog etosa, nije odgovarala i zato što tamo nije mogao da igra ragbi! Promenio je nekoliko zasposlenja, a onda je početkom sedamdesetih otišao u Kanadu gde je radio kao muzički novinar za čuveni magazin New Musical Express. Po povratku u Irsku 1978. godine postaje pevač sastava Boomtown Rats koji je, iako nastao u prvim godinama ekspanzije novog talasa i koji mnogi i danas karakterišu kao pank grupu – u muzičkom smislu bio kompleksniji od inicijalnog „prangijanja“ pank pionira. Godine 1978. Boomtown Rats (bendu je kumovao sam Geldof koji je iskoristio ime dečje bande koju je u svojoj autobiografiji pomenuo Vudi Gutri) prvi put stižu do prvog mesta britanske liste singlova pesmom Rat Trap, što nešto kasnije ponavljaju i pesmom I don`t like Mondays koja postaje njihov zaštitni znak do današnjih dana. Godine 1981. Bob Geldof je pozvan da učestvuje na koncertu za Amnesty International, što je, pokazaće se, presudno uticalo na njegovo dalje angažovanje, odnosno posadilo seme za buduće aktivnosti. Godine 1984. velika humanitarna katastrofa pogodila je Etiopiju i druge afričke zemlje. Glad i bolesti odneli su na hiljade života, a scene dece koja umiru od gladi emitovane su na televizijskim stanicama širom sveta.

Praktično prvi konkretan potez u cilju obezbeđivanja pomoći bila je pesma Do they Know it`s Christmas Time koju su potpisali Bob Geldof i Midž Ure ( lider grupa Ultravox, Visage…) a u čijem su snimanju učestvovale mnoge zvezde ostrvske pop-rok scene okupljene pod imenom Band Aid. Prihod od ovog singla u startu je namenjen kao pomoć ugroženoj deci u Africi. Iako je u startu Geldof „projektovao“ prihod od 70.000 funti, singl se tokom prvih dvanaest meseci širom sveta prodao u skoro 12 miliona primeraka i zaradio preko 8 miliona funti. Kako se pokazalo bila je to grudva koja je pokrenula možda najveću, a sigurno najlepšu, najhumaniju i najdirljiviju misiju u istoriji čovečanstva. Na „izazov“ iz Evrope veoma brzo su reagovali i sa druge strane Atlantika, pa su najveće američke zvezde okupljene pod nazivom USA for Africa snimile pesmu We are the world koja je imala ništa manji uspeh. Logičan sled je bio organizovanje koncerata Live Aid 13. jula 1985. godine na Vembli stadionu u Londonu (sa 72.000 posetilaca) i Džon F. Kenedi stadionu u Pensilvaniji (gde se okupilo 100.000 ljudi). Istog dana slični koncerti održani su u još nekoliko zemalja (Sovjetski Savez, Kanada, Japan, Austrija, Australija, Zapadna Nemačka i… Jugoslavija). Bio je to jedan od najgledanijih TV prenosa svih vremena – procene su da je (a samo da podsetimo da je to bilo mnogo pre internet ere) šesnaestosatni program, u kojem su učestvovali skoro svi najznačajniji pop rok izvođači – gledalo skoro 2 milijarde gledalaca u 150 zemalja, odnosno da je bar 40 posto svetske populacije pratilo koncerte na TV ekranima. Procena zarade, od ovog projekta, a koja je je u celosti otišla za pomoć gladnima u Africi – iznosila je preko 150 miliona funti. Godine 1986. od Kraljice Elizabete Druge dobio je titulu viteza – Honorary Knight Commander of the Order of the British Empire (sa oficijelnom skraćenicom: KBE) – mada je već uobičajeno da ga svi zovu Ser Bob Geldof, iako on tu titulu nije mogao da dobije jer nije državljanin Ujedinjenog Kraljevstva, odnosno zemalja Komonvelta. Njegova angažovanja sve više uključuju humanitarni rad kroz razne nevladine organizacije, Tako je, između ostalog, 2005. godine kao odgovor na sastanak lidera G8 zajedno sa Bonom iz U2, organizovao koncert Live 8, kao inicijativu da najmoćniji otpišu dugove zemalja Trećeg Sveta.

Osnivač „Live Aid-a” prvi put nastupa u Srbiji

Osnivač „Live Aid-a” prvi put nastupa u Srbiji

Kada je reč o njegovoj solo muzičkoj karijeri koja je zvanično otpočela 1986. godine kada je napustio Boomtown Rats, Geldof se polako ali sigurno, kao što to obično i biva sa muzičarima u najzrelijim kreativnim godinama, sve više okretao korenima, odnosno, tradicionalnoj irskoj muzici koja je „značajan sastojak“ u mnogim muzičkim pravcima koji su nastajali na severnoameričkom kontinentu, a posebno cantri i vestern muzike. Već njegov prvi album sadržao je dva velika hita This Is The World Calling (čiji je koautor bio Dejv Stjuart iz Euritmics) i The Great Song of Indifference. Povremeno je nastupao i sa drugim izvođačima (Dejvid Gilmur, Thin Lizzy…), glumio je i u fimu Wall sastava Pink Floyd (1982), a 1992. godine nastupio je na velikom Freddie Mercury Tribute koncertu, održanom na Vembliju.

Bob Geldof je nosilac na desetine počasnih doktorata mnogih svetskih univerziteta, priznanja Man of Peace, najvećeg francuskog priznanja za umetnost Chevalier de l’Ordre des Arts et des Lettres, priznanja Heroj našeg vremena (na osnovu glasanja čitalaca magazina New Statesman)…. a kada je reč o muzici, možda najznačajnije priznanje je Brit Award za izuzetan doprinos  muzici, koje je dobio 2005. godine. Njegova autobiografija Is that it objavljena posle Live Aid projecta, odlično je primljena i od kritike i čitalaca, a ušla je i ostrvsku lektiru za srednje škole.