Magazin za urbani životni stil
Newsletter
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

„Obrok za porodicu” – da niko ne bude gladan

AUTOR: Nataša Šikić 02 Dec, 2019
„Obrok za porodicu” – da niko ne bude gladan

Svake godine 17. oktobra se obeležava Međunarodni dan borbe protiv siromaštva i obično tim povodom saznamo mračne statističke podatke o procentu stanovništva koji živi u apsolutnom siromaštvu. Sam termin apsolutno siromaštvo se odnosi na liniju koja je procenjena kao egzistencijalni minimum i novčano ta granica iznosi 12.286 dinara po jednom članu domaćinstva na mesečnom nivou, što znači da ispod ovih primanja građani žive u apsolutnom siromaštvu, ili da ne mogu sebi da obezbede minimalne uslove za život. Statistički podaci za 2018. kažu da 7,1 odsto populacije u Srbiji živi u apsolutnom siromaštvu i da skoro svaka peta osoba živi u domaćinstvu koje ne može da priušti adekvatan obrok. Međutim, nije teško izračunati koliko je teško, ili gotovo nemoguće, preživeti sa ovolikim mesečnim primanjima po članu domaćinstva čak i ako ta primanja nisu ispod navedenog iznosa. Pojednostavljeno rečeno – siromašni smo i u velikom procentu gladni. Osim što smo siromašni, postali smo i preterano zaokupljeni vlastitim životnim problemima i poprilično otuđeni i udaljeni jedni od drugih. Istovremeno je iz nekog apstraktnog razloga ljude u nevolji sramota da se obrate za pomoć u momentima kada im je neophodna da bi preživeli.

Svetao primer menjanja ovakve situacije u društvu dolazi iz Novog Sada, u kome su tri plemenite žene, majka Mirjana Mutuc i njene ćerke Marijana Kresojević i Mina Gavrilov, početkom novembra pokrenule Fejsbuk grupu sa humanitarnom akcijom Obrok za porodicu. Tada smo saznali da ove tri žene već godinu dana jednom nedeljno pripremaju i dostavljaju obroke porodicama kojima je ova pomoć potrebna. Osnovna ideja ove akcije je povezivanje ljudi kojima je pomoć potrebna i svih onih koji bi mogli i želeli da pomognu. Dovoljno je da jednom nedeljno, pripremajući neko kuvano jelo ili domaći kolač, napravimo malo veću količinu i podelimo sa ljudima koji nisu u mogućnosti da pripreme hranu. Nekada su to ljudi koji su trenutno ostali bez posla, nekada samohrani roditelji čija primanja nisu dovoljna da pokriju sve troškove života, a često i stariji i teže pokretni ljudi, kojima bi značila i pomoć, ali i društvo. Marijana opisuje kako izgleda dan kada pripremaju obroke za svoje, sada već, prijatelje kojima je pomoć potrebna: „Dan je lud i haotičan. Prema finansijskim mogućnostima dogovorimo se koji kuvani obrok da pripremimo. Idemo u nabavku svežih namirnica, pripremamo ih i kada je obrok gotov, pakuje se u odgovarajuću ambalažu i prema mogućnostima dostavljamo ili ljudi dolaze po njega. Vremenom smo uspostavili prijateljske odnose, čuli razne teške priče, plakale sa njima, radovale se nekom lepom momentu i tako.“

Osim što je odličan primer ljudske solidarnosti u teškim vremenima, ova akcija je i dobar primer kako pametno treba koristiti društvene mreže, čija je ogromna moć u brzini povezivanja ljudi i širenju informacija. Osim pripremanja obroka, sredom i subotom građani mogu da doniraju namirnice i to onoliko koliko mogu, a bitno je da to budu namirnice od kojih može da se napravi obrok, sve ono što bismo inače koristili u pripremanju hrane. Sjajna vest je da se ova grupa u nepunih mesec dana proširila i da ima dosta članova iz drugih gradova i mesta, što znači da se ideja širi i na ostale delove zemlje. Mirjana, Marijana i Mina, kao administratorke ove Fejsbuk grupe, povezuju ljude kojima je potrebna pomoć sa onima koji mogu da pomognu i izvan Novog Sada, ili šalju prikupljene namirnice. Postoji ideja pronalaženja saradnika u drugim mestima koji bi pomagali i dalje organizovali povezivanje ljudi. Bila bi odlična vest kada bi se u ovu akciju uključilo što više osoba i firmi koje se profesionalno bave proizvodnjom i pripremom hrane – restorani, pekare, poslastičarnice, mlekare, poljoprivredna gazdinstva, manje porodične firme koje se bave proizvodnjom hrane, ali i velike korporacije. Dobrodošle su i plantaže organske hrane ukoliko mogu da ponude zakonski dozvoljene proizvode.

O ciljevima, očekivanjima i daljim akcijama Marijana kaže: „Ono što je za sada naš cilj jeste širenje ljudske solidarnosti i apel da ljudi otvoreno kažu kada im je pomoć potrebna. Nadamo se da će to dospeti na neki veći nivo gde bi postojala mogućnost uključivanja proizvođača hrane i povezivanje ljudi koji bi u toj priči mogli da u nekom momentu ostvare zaposlenje i time doprinesu poboljšanju svog životnog standarda“. Naime, članovi grupe mogu da predlože neke konkretne aktivnosti i ideje kako bi se ova humanitarna organizacija razvijala u budućnosti. Trenutno u grupi mogu da se pročitaju i zanimljivi predlozi o potencijalnom stvaranju nevladine organizacije koja bi aplicirala na određene fondove kako bi se pokrenula proizvodnja hrane. U toj proizvodnji bi učestvovali ljudi koji mogu da rade, a istovremeno bi obezbeđivali hranu i za sve one kojima je potrebna, a koji nisu u stanju zbog bolesti ili starosti da se uključe u proizvodnju hrane.

Dok se nešto sistemski ne promeni u našem društvu, kao pojedinci bismo mogli da se potrudimo da što manje ima gladnih ljudi oko nas. Da ljudi ne dočekaju smrt od gladi ili da moraju da traže hranu po kontejnerima.

Fotografije: Unsplash