Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije
Nazivi za Deda Mraza širom sveta

Praznici nam stižu, a sa njima i priče o čuvenom deki koji donosi poklone deci koja su bila dobra u toku cele godine. Ima nešto u toj bajci u koju smo verovali od malih nogu, iako su za iznenađenja uvek bili zaduženi zamaskirani roditelji ili glumci u crvenom odelu i sa dugom belom bradom. Sve što mu je pored kostima potrebno, jesu vreća, irvasi, sanke, kao i gomila pisanih porudžbina pristiglih iz svih krajeva sveta. Kad sat otkuca ponoć i dolazak Nove godine, čarolija može da počne. Ukoliko ste u duši i dalje dete, ostanite sa nama u redovima koji slede.

Gotovo da nema zemlje koja ne proslavlja novogodišnje praznike uz priče o Deda Mrazu i poklonima. Taj mit je široko rasprostranjen i odoleva zubu vremena i modernom načinu života. Kako nas do dočeka 2020. deli svega nekoliko dana, pođite u avanturu otkrivanja naziva za izmaštanog dobrog duha detinjstva.

  • Holandija – Sinterklaas

Holanđani od 11. veka slave svetog Nikolu, koji na njihovom jeziku nosi naziv Sinterklaas. On je bio biskup i zaštitnik dece i mornara, a živeo je u 4. veku. Kada su se Holanđani u velikom broju doselili u SAD, zadržali su svoje običaje i tradiciju. Jedna od njih je i priča o svetom Nikoli, koji svake godine brodom dolazi iz Španije, 5. decembra, i ostavlja deci poklone i obuću. Interesantno je da je u Holandiji vremenom zaživela i američka verzija Deda Mraza, koja se razlikuje od svetog Nikole.

  • Nemačka – Christkind

Možda ste čuli za čuveni božićni market Christkindlesmarkt koji se tradicionalno održava u Nirnbergu, na jugoistoku zemlje. Izgleda da je naziv potekao upravo odatle, ali postoje i druga objašnjenja. Kao i Holanđani, i Nemci su dugo vezivali Božić za lik Svetog Nikole. Sve do 15. veka i čuvene reformacije Martina Lutera, praznik se obeležavao na dobropoznat način. Međutim, on je odlučio da odbaci taj običaj, te da slavi Isusa Hrista, a ne katoličke svece. Tako su mališani poklone navodno dobijali od bebe Isusa, odnosno Christkind – a. Bilo je teško u to poverovati, pa je on poprimio oblik devojčice anđeoskog lica. Danas, u nekim delovima Nemačke, ali i u Austriji i Švajcarskoj, i dalje opstaje to verovanje. Međutim, mnogi su prerasli taj mit, te su osmislili novi naziv za Deda Mraza, koji glasi Weihnachtsmann, i manje je religiozan.

  • Latinska Amerika – Papá Noel i Niño Jesús

Španija, ali i zemlje španskog govornog područja, kao što su Meksiko, Argentina i Peru, takođe slave Deda Mraza. Njihov naziv je Papá Noel, i potiče iz Amerike. Prema verovanju darodavci poklona su bila 3 kralja, na španskom Los Reyes Magos, koja su darivala bebu Isusa u jaslama, a danas daruju decu u Španiji. Međutim, kao i u Nemačkoj, postoji i druga verzija Deda Mraza, Niño Jesús, kome se priklanjaju istinski vernici. Ovaj naziv je popularan u Kolumbiji, Boliviji i Kosta Riki, i oličenje je bebe Isusa. Za razliku od Nemačke, stanovnici ovih zemalja su zadržali lik bebe, koja deli poklone dobrim devojčicama i dečacima.

  • Kina – Dun Che Lao Ren

Legende o omiljenom deki nisu zastupljene samo na Zapadu. Naime, u Kini postoji jedna grupa stanovnika koja proslavlja Božić, koji nazivaju Sheng Dan Jieh, odnosno Festival svetog rođenja. Običaj je da deca nakače štrikane čarape u nadi da će dobiti poklon. Ponekad Deda Mraza oslovljavaju sa Khoong – Khoong, što bismo preveli kao Dobri stari deka.

  • Rusija – Ded Moroz

Veruje se da ovaj naziv potiče od paganskog demona leda koji se zvao Morozko, koji je bio poznat po zaleđivanju svojih neprijatelja i otimanju dece. Vremenom, on se preobratio u nežni lik Deda Mraza, koji deci daruje poklone. Međutim, ruski dekica ne liči na druge, jer nosi plavi kostim i domove posećuje za Novu godinu, a ne na Badnje veče. Pored toga, on ne vozi sanke, već jaše konja, a pomoćnica mu je unuka, snežna princeza, Snegurochka.

  • Grčka – Agios Vasilios

Kao i ruski Deda Mraz, i Agios Vasilios stiže u novogodišnjoj noći i izgleda drugačije. Naziv potiče od pravoslavnog sveca, svetog Bazila. Prema narodnom verovanju, on je u početku radio kao advokat, a zatim se okrenuo crkvenom životu. Odrekao se sve imovine i počeo da pomaže siromašnima. Osnovao je dobrotvorne organizacije, narodnu kuhinju, ali i Basiliad, sklonište i kliniku, za koju se veruje da je prva ikada na svetu. Ne čudi što je upravo Agios Vasilios zaštitnik dece i dobrotvor.

Izvor: BestLife