Magazin za urbani životni stil
Newsletter
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Četvorodnevna radna nedelja: realnost ili utopija?

AUTOR: CityMagazine 29 May, 2019
Četvorodnevna radna nedelja: realnost ili utopija?

Američki proizvođač automobila Henri Ford je 1926. godine odlučio da dotadašnji broj radnih dana smanji sa šest na pet i tako svojim radnicima obezbedi slobodan vikend. To je opravdano činjenicom da bi dodatno vreme za odmor povećalo potrošnju potrošača i pomoglo ekonomiji. Takođe, povećano vreme odmora značilo bi da se produktivnost radnika ne bi smanjila.

Da li će svetska ekonomija, u narednim godinama ponovo doživeti jednu ovakvu, po mnogima revolucionarnu promenu? 

Diskusija u Davosu

Već nekoliko godina aktuelne su priče o smanjenju radne nedelje, i to ne zbog obzira prema zaposlenima već radi povećanja produktivnosti. Kako je to moguće?

Dva eksperta su na ovogodišnjem Svetskom ekonomskom forumu u Davosu iznela svoja razmišljanja o ovoj važnoj temi. Prvi od njih, Adam Grent, psiholog je u školi Vorton u Pensilvaniji. On je izjavio sledeće: „Čini mi se da je napravljeno već dosta eksperimenata koji pokazuju da, kad se skrati radna nedelja, zaposleni su koncentrisaniji na svoj posao, uspevaju da završe isti posao za kraće vreme, a zbog produženog vikenda koji dobijaju od svojih poslodavaca, lojalniji su prema kompaniji i manja je šansa da će je napustiti.“

Ekonomista i istoričar Ratger Bregman (autor knjige Utopija za realiste) saglasan je s njim i smatra da ideja četvorodnevne radne nedelje uopšte nije toliko radikalan koncept kako se čini.

Smanjenje količine radnih sati u nekim kompanijama je već realnost

Smanjenje količine radnih sati u nekim kompanijama je već realnost

Za i protiv

Naime, ekonomisti, filozofi i sociolozi već decenijama pričaju o tome, a postojali su i neki biznismeni koji su davno nešto slično sproveli u delo. Pomenuti Henri Ford jedan je od njih.

Mnoge naučne studije dokazuju ovu tezu, a poznata je činjenica da je u zemljama u kojima se radi više, manja produktivnost nego u onima gde zaposleni imaju više slobodnog vremena. Istraživanja kompanije Perpetual Guardian sprovedena na Novom Zelandu između marta i aprila 2018. godine podstakla su veliku raspravu o četvorodnevnoj radnoj nedelji. Cilj istraživanja, prema osnivaču i izvršnom direktoru kompanije Endruu Barnsu, bio je da poboljša produktivnost i pomogne zaposlenima da bolje upravljaju svojim životima. Ispitivanja su proučavali akademici na Tehnološkom univerzitetu u Oklandu, a rezultati su bili ohrabrujući: kvalitet rada ostao je na dotadašnjem nivou, dok se timski rad i radno angažovanje povećavalo, stres se smanjivao.

Rezultati istraživanja koji pak ne idu u korist četvorodnevnoj radnoj nedelji jesu oni koji pokazuju da neki od zaposlenih nisu mogli da završe svoje obaveze tokom regularnih radnih sati, dok drugi zaposleni, koji u većoj meri osećaju identifikaciju s poslom i uživaju u socijalnom aspektu svoje profesije, nisu znali kako da „popune“ taj višak slobodog vremena od jednog dana.

Klizno radno vreme i rad od kuće sve su češći načini na koji se zaposleni motivišu da rade bolje

Klizno radno vreme i rad od kuće sve su češći načini na koji se zaposleni motivišu da rade bolje

Kompanija za marketing i digitalni marketing pod nazivom Pursuit Marketing iz Glazgova takođe je donela odluku da se radna nedelja skrati od ponedeljka do četvrtka, bez promene plate. Rezultati su pokazali da je osoblje reagovalo s „mnogo buke, puno uzbuđenja“ kako je nova radna nedelja počela. Ono što je značajno istaći jeste to da je u prve četiri nedelje prodaja porasla za 37%.

Manje stresa, veća produktivnost

Zašto su neki od direktora velikih kompanija poželeli da se upuste u eksperiment i smanje broj radnih dana? Dugi radni dani i duge radne nedelje čine nas umornim, utiču na to da smo konstantno pod stresom i dovode nas u opasnost od izgaranja, takozvanog burnout-a.

Izveštaj London School of Economics iz 2007. godine ispitao je kako se produktivnost menja tokom radne nedelje. Zaključak je da su umor, efikasnost i motivacija u korelaciji s rokovima ili nadolazećim slobodnim vremenom, što na kraju ima uticaja na kvalitet ili količinu rezultata poslovanja.

Četvorodnevna radna nedelja omogućava zaposlenima da imaju produženi vikend

Četvorodnevna radna nedelja omogućava zaposlenima da imaju produženi vikend

Međutim, bilo bi pogrešno očekivati da će, ako se ovakva shema implementira na radnom mestu, doći do automatskog povećanja produktivnosti. Četvorodnevna radna nedelja doprinosi boljem krajnjem ishodu poslovanja tako što u međukoracima poboljšava život zaposlenih, podstiče njihovu veću produktivnost, povećava zadovoljstvo i motiviše ih da tokom radnih sati budu produktivniji kako bi imali što više slobodnog vremena za sebe.

Varijacije na temu

Imajući sve ovo u vidu, koliko je moguće da ovakav model rada zaista uspe? U nekim razvijenim zemljama i kompanijama četvorodnevna radna nedelja već je realnost. Međutim, postoji znatno veći broj zemalja gde su kultura drugačijeg poslovanja i imperativ dužeg radnog vremena radi većeg vrednovanja i dalje dominantni. Takođe, postoje i profesije s kliznim radnim vremenom i brojem radnih dana na koje je nemoguće implementirati neku ovakvu zamisao, iako razmera 4:3 u korist radnih dana zvuči i više nego dobro.