dvorac
U VAZDUHU · kolumna

Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja – peva Dis o svom snu. On ne uspeva da uhvati i zadrži na javi tu misao, originalnu i svežu, uzbudljivu, i sada zauvek izgubljenu. Neki su ipak uspeli da zgrabe malo te zvezdane prašine i donesu je i u svet sa ove strane. Priča se da je Mendeljejev sanjao periodni sistem elemenata, a da se Makartniju u snu javila melodija pesme „Yesterday“, pa je ustavši odmah seo za klavir, kako je ne bi zaboravio.

15A_0170 Prozor u dvorište: Lica bez godišta jake-givens-576-unsplash Ivan Tokin: 1772
person-731423_1280
U VAZDUHU · kolumna

Gotovo niko ne započinje novu godinu razmišljajući o kraju. A svaka za nekoga bude kraj, a za nekoga početak. Za nekoga i sredina. Pošto trudnoća traje devet meseci moguće je da na početku godine nećete postojati, a da ćete se pri kraju ovaplotiti u čovečjem obličju u znaku device, vage, škorpije, strelca ili možda jarca.

Piše: Ana Vučković

_23_0013 Prozor u dvorište: Nije lako biti ja market-3466906_1280 Ivan Tokin: Pepito
Ana Vučković Penzos
U VAZDUHU · kolumna

Kada mi je umro tata, dugo nisam mogla da podnesem stare ljude, pogotovo u gradskom prevozu. Tražili su svoje, tražili su da sednu, da se uhvate, da se smeste. Mrzela sam ih, jer on nikad neće biti star, taj lepi dečko od pedeset i kusur, on će zauvek imati krupne smeđe oči i biće momak. Mrzela sam ih, jer bi za njih, da ih vid, on rekao da su stari, on bi njima ustao u prevozu. No, on se nikad nije vozio gradskim prevozom.

Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Zavidim, dakle postojim Televizor Lara Marinković: Šta je bilo posle…
Ana Vučković
U VAZDUHU · kolumna

Došao je onaj period godine kada svakodnevno moram da mažem kremu za ruke, kako mi ne bi bile kao u kakvog nadničara. Došla je jesen. Uzela sam kremu od ružine vodice, a onda mi je iz ruku od glicerina ispao njen poklopčić, mali i ružičasti. Otišao je negde ispod police za knjige. Sagla sam se, ali tamo ga nije bilo, kao ni ispod kreveta. Kako je moguće da nešto tako upadljivo ne mogu da vidim?

Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Izvučeno iz konteksta Pasulj u grmlju Ivan Tokin: Doručak
Ana Vučković
U VAZDUHU · kolumna

Negde u ovo vreme prošle godine za venčanje smo od drugarice muž i ja dobili peščani sat. Bio je to mali, u potpunosti staklen, simboličan, a elegantan ukras za policu sa knjigama. Zašto kažem bio? Već prve nedelje desilo se da mi, dok sam brisala prašinu uramljena stona grafika, takođe svadbeni poklon, padne pod nezgodnim uglom na donju policu i čukne peščani sat. Staklo je napuklo, pokuljao je pesak i za desetak sekundi se napravila fina gomilica. Plažica. Nešto peska je palo i na parket.

Testenina sa morskim plodovima Ivan Tokin: Dva puta međutim Foto: Boston Herald Ispovesti uživaoca pop kulture: Morphine i ja
Ćinkve Tere
U VAZDUHU · kolumna

Ima ljudi kojima ništa nije dovoljno, koji će svemu naći manu. Pre nekoliko godina bila sam u Beču, i drugarica, koja je sa mnom putovala rekla je kako ne može da veruje kakva se fama diže oko austrijskih kobasica, jer to su samo kobasice, obične kobasice, bile one bele sa biberom, rozikaste ili tamne i pikantne. Nije joj bilo jasno zašto sam ja oduševljena, pa mi nije teško da pored svoje ljute, pojedem i njenu sa sirom.

bob-dylan-2549292_960_720 Ispovesti uživaoca pop kulture: Bob Dilanova električna gitara i ja 13A_0172 Prozor u dvorište: Istina ima teranje
Žena na ivici nervnog sloma
U VAZDUHU · kolumna

Čisteći stan i premeštajući nameštaj shvatila sam da mi je staklena polica sa knjigama pretovarena i da bi bilo dobro da one teže knjige premestim na drugu, drvenu. Ona će moći da istrpi debele, odnosno kako bi šaljivi rekli obimne knjige, one u tvrdom povezu. Stavila sam ih sve na tepih, sela dole i shvatila da neke od njih, zapravo većinu nisam otvorila godinama.

Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: U strahu su velike oči Tokin Minus jedan Ivan Tokin: Minus jedan
Alpi
U VAZDUHU · kolumna

Imam jednog poznanika, koji se bavi horoskopom, i koji, kada god me sretne počne priču o mojoj natalnoj karti, u kojoj, naravno, sve već odavno piše. Vrlo ste liberalni i rigidni u isto vreme, pripadate vrlo primitivnom tipu koji će tražiti sigurnost, lojalnost i pažnju u porodici, ali će vam pogled ipak ponekad biti i negde sa strane, na nekoj ekstravaganci, za koju osećate da vam pripada. Po njegovoj priči, ako neko sa mojom pozicijom planeta ne bude živeo na visokoj nozi, ništa nije uradio u životu, jer ja sam rođena da budem imućna.

Foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Ima nešto u tom što me nećeš Japanski zmajevi Ivan Tokin: Astronauti
Ana Vučković Srednja štikla - foto izvor: Pinterest
U VAZDUHU · kolumna

Jedan od najboljih osećaja na svetu je onaj kada posle nekoliko sati na visokim štiklama staneš na ravno. Nešto slabiji, ali opet predivan je i onaj kada sutradan te umorne noge uvučeš u nežne vazdušaste patike, koje kao da miluju svaku košćicu.

Nisam verovala da će mi ovako rano u životu udobnost postati tako važna i da ću se okrenuti obući kojoj sam se smejala, a koju je moja mama dizala u nebesa – cipele sa srednjom štiklom. Mislila sam da će me ta staračka obuća videti tek negde kad budem šetala unuke.

Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Neka cveta hiljadu cvetova Čokolada Tokin Ivan Tokin: Čokolada
Biblioteka Ljiljan
U VAZDUHU · kolumna

Od svih poklona koje sam ikada dobila kao dete, kao najznačajnija za mene, ispostaviće se kolekcija priča i bajki raznih pisaca, prerađenih za decu, objavljenih 1988. u biblioteci Ljiljan. Ja sam ovaj komplet knjiga dobila za peti rođendan, od tatinog kolege iz firme, i sećam se da sam i tada bila uzbuđena, znajući da će mi čitanje doneti mnogo radosti, kakvu knjige koje sam do tada imala nisu.

Prozor u dvorište Prozor u dvorište: Život bez ponedeljka Ptice Nikad domaćica: Kolena
siti 3-cover1
U VAZDUHU · kolumna

Sećate se kako je u školi svakom nastavniku njegov predmet bio najvažniji? Istorija je učiteljica života, kako ćeš znati kako da se postaviš, ako ne znaš fakte? A ipak je maternji jezik najvažniji, najgore je nepismen čovek, profesor nemačkog drži da je najvažniji njegov predmet, jer koliko jezika znaš toliko vrediš, a i moći ćeš u originalu da čitaš i klasične filozofe i Hajnea, a bogami i Frojda.

Foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Šta ti radiš? pexels-photo-246367-cover Siroti Mali Ratovi: Urođeno nam je da pravimo gluposti pred osobama koje nam se sviđaju i to je okej
Bolesna kolumna
U VAZDUHU · kolumna

Pomisliš – samo da mi je da ne moram da izlazim, idem na posao, samo da malo budem kod kuće. I želja ti se ostvari. Uhvati te grip ili neki dosadni virus zarazniji i od pesme 867-5309 benda Tommy Tutone (guglovati posle čitanja teksta). I onda zaista možeš da uživaš u toplini svog doma, gledaš filmove, serije, čitaš. Ali zanimljivo, baš ti se tad neće sve to.

17A_0019 Prozor u dvorište: Nemam kad da mislim na vreme Ivan Tokin Šareni dani Ivan Tokin: Šareni dani