Ukrademo, kad god možemo, nas dve sat ili dva, da se vidimo, najčešće popijemo kafu. Pre podne, u nekom vremenskom procepu koji organizujemo samo za nas. Nekad uspešno jer sedimo na miru i pričamo bez prekidanja. Nekad telefon zvoni neprekidno, pa moramo i da se rastanemo pre nego što je to uopšte u redu.
Ukrademo, kad god možemo, nas dve sat ili dva, da se vidimo, najčešće popijemo kafu. Pre podne, u nekom vremenskom procepu koji organizujemo samo za nas. Nekad uspešno jer sedimo na miru i pričamo bez prekidanja. Nekad telefon zvoni neprekidno, pa moramo i da se rastanemo pre nego što je to uopšte u redu.
Saobraćajni špic u Ostinu. Hiljade vozila se vuku brzinom puža zaglavljenog u živom blatu. Za razliku od Beograda, autobusi u špicu nisu toliko puni. Ovde se gotovo svi voze kolima. Sve je napravljeno da svako ima svoj auto. Ako četvoročlana porodica ima tri auta, to znači da je četvrti na popravci ili jedno dete ima manje od 16 godina.
Kada pregledamo slike na Instagramu, ponekad smo toliko očarani njihovom lepotom da se zapitamo da li je moguće da baš svi oni koji su ih objavili imaju svog ličnog profesionalnog fotografa. Odgovor je: naravno da nemaju. Oni samo koriste neke jednostavne trikove koji čine da njihove slike izgledaju mnogo bolje nego da su se samo uzdali u standardne tehnike fotografisanja.
Sedamdesete godine prošlog veka ostavile su neizbrisiv trag u istoriji mode, te ne čudi što su i dan-danas jedna od omiljenih modnih dekada. Eklektično poigravanje sa disko šikom, geometrijskim printom i boho notama, glavno je obeležje ove uzbudljive modne epohe, a ukoliko malo obratite pažnju, primetićete da se pomenuti trendovi ponovo vraćaju na ulice, i to u velikom stilu.
Dok čekate da se zima konačno završi uživajte u nekim od sledećih filmova u kojima ovo godišnje doba igra veliku ulogu. Predlažemo vam pet ostvarenja različitih žanrova koji ipak imaju nešto zajedničko. Svi su puni tenzije, a hladno vreme u njima samo povećava osećaj jeze i bezizlaznosti njihovih glavnih junaka.
Nova godina često u nama budi želju za promenom, a poznato je da se žene u tim situacijama najčešće i najlakše opredeljuju za promenu frizure. Kako nam se bliži proleće, osveženje izgleda u vidu kratke kose odličan je izbor. Kratke frizure lepo stoje damama svih generacija, karaktera i modnih afiniteta. No, kako bi efekat bio što bolji, bitno je znati nekoliko stilskih caka. Zato vam u nastavku donosimo pregled kratkih frizura koje će ove godine biti apsolutni trend.
U vreme kada ozbiljni porodični ljudi završe subotnje razgibavanje po gradu, po kafama i kafićima, po pijaci, po tržnim centrima i skupe se na ručku za nekim okruglim ili četvrtastim stolom, mrzovoljni ili presrećni, tinejdžeri u cvatu, večito mlade tate, majke sa biserima i keceljama, posade se na stolice i uzdahnu, a zvuk kašike i kutlače postaje subotnja liturgija, krenula sam na autobusku stanicu. U haljini na tufne, golih ramena, vučem mali crni kofer, vruće mi je i neobično je tiho. Nekako sam zaboravila da je leto, da mi se pliva i odmara, u toj nesvesti me drži neka zbrka misli i žurbe. Pretičem ljude i primećujem im obrise, neke senke, boje i zapamtim samo sveštenika sa crnom kožnom dizajnerskom torbom, pitam se: Dozvoljava li religija Armani?
Siromaštvo je ružno kao jeftini parfem. Ružno je. I to nije stanje uma. To nije nešto što bi se začas promenilo samo ako bih to htela.
Svaki put kad se vozim prevozom intenzivno osećam siromaštvo. Mogu da ga opipam između prstiju među gomilama bakteriološki neispravnih nalaza, koje su na rukohvatima ostavile ruke pre mene. Među tim mikročesticama, kažu, najviše je sperme. Čudno, uvek sam mislila da spermatozoidi ne mogu da prežive. Izgleda da to ne važi za gradski prevoz.
Javni prevoz je ključ za uspešno rešenje saobraćaja u velikim gradovima. Svakog dana milioni ljudi koristi automobile, avione, autobuse ili metro, kako bi otišli na posao, vratili se kući, videli sa prijateljima, partnerom…
Za većinu vas koji svakodnevno putujete do posla, a u slučaju da živite u Beogradu, to u poslednjih par meseci više znači da ste „zaglavljeni u koloni“ nego da se krećete, pomen na gradski prevoz budi nekoliko asocijacija. Neki od vas slušaju muziku, neki gledaju kroz prozor, a ima i onih koji čitaju ili igraju igrice, ali Menja Stevenson najviše voli da se sakriva, i to u busu…
Ili putujete svakoga dana ili makar povremeno, a bilo da ste plašljivi ili sasvim sigurni u sopstvene odluke, moguće je da se makar i povremeno zapitate – koliko je bezbedno voziti se autobusom, avionom ili makar i sopstvenim prevozom.
Novine često pišu o užasima saobraćajnih nesreća, a vi se možda čudite a možda i strepite. U ovom tekstu ćemo vam pojasniti i pokazati koja su sjedišta najbezbjednija u zavisnosti od toga koju vrstu prevoza koristite.
Viđao sam je svako jutro na putu do posla. Imala je plavu kosu, plave oči, naočare sa crnim okvirima, srebrno prstenje na palčevima, ljubičaste slušalice, crni telefon i plavi, mobilni punjač kojim ga je uvek dopunjavala. Imala je izrazito belu kožu. Čini mi se da teško pocrni i ako zakači dve smene na moru. Na noktima je imala providan lak. Nikad nije nosila ruž. Ne treba joj. Kosa joj često padne preko oka dok piše SMS. Ne smeta joj. Nekad se osmehne dok čita poruku. Ni tad na licu nema bore. Liči na Sisi Spejsek dok je bila mlada, iz perioda kada je snimala Altmanove „Tri žene“.
Nešto se ozbiljno promenilo u ovom gradu, ne znam šta, ali vazduh je drugačiji. Nisu to izduvni gasovi, to je nešto drugo. To nešto nema ime. To je nešto neuhvatljivo, u toj meri da je moguće dokazati i da ne postoji. Čim je neopipljivo, znači da ga nema, međutim svakog dana, čim čovek izađe na ulicu, to može da se oseti. Ako to ne osećate, mislim da niste živi, ubijeni ste u pojam ili vas baš briga.
Sedim u gradskom prevozu, vozimo se, stajemo na stanici. Ulazi žena, tetura se, znate, to su oni ljudi koji ne shvataju namenu držača i ručki, može ona i sama. Druga je stanica posle početne, ima mnogo mesta i da se stoji i da se sedne. Nekako se dovlači do sedišta, sedne i izgleda kao da se lepo smestila.
U današnje guste rasporede teško je ubaciti i onih potrebnih sat ili više koje bismo proveli u nekom od fitnes centara. Svako dobro zna da je rekreacija poželjna, ali postavlja se pitanje kako među brojnim obavezama uvrstiti i onu koja čuva zdravlje.
Najčešći razlog za neodlazak na vežbe ili druge vidove rekreacije jeste upravo što većina zaposlenih tvrdi da im je teško da nakon napornog radnog dana odu do kuće, spreme se za vežbanje i ponovo odu do mesta gde se takve usluge pružaju, međutim, uskoro bi gubljenje vremena po prevozima moglo da postane prošlost…
Patrick Schmidt je dugo bio nezaposlen, a kako je živeo u Kaliforniji, gde je i odrastao, rešio je da sebi „za dušu“ napravi malu pokretnu kućicu, od starog školskog autobusa, koji je ranih devedesetih njega i njegove prijatelje svakoga dana vozio u i od škole do kuće. Autobus je našao na rasprodaji, i kupio ga za samo 4500 dolara, da bi potom proveo još tri meseca u mnogobrojnim popravkama i restauraciji, kako bi od nekadašnjeg školskog autobusa stvorio sebi novi dom.
