Bauhaus - maskenbal u školi
KULTURA · art

Državna škola Bauhaus u Vajmaru bila je državna škola za arhitekturu i primenjene umetnosti, koju je 1919. godine u Vajmaru u Nemačkoj osnovao arhitekta Valter Gropijus, dok su predavači bili ugledni umetnici poput Kandinskog i Klea. Škola je nastala kao realizacija ideje da se formira udruženje zanatlija i umetnika, gde bi potonji bili predavači, a ciljevi su podrazumevali zajednička istraživanja i primenu novih materijala, oblika i tehnika u arhitekturi, proizvodnji nameštaja i upotrebnih predmeta.

cover1 Pitanje o umetnosti Slike Milesa Davisa Skoro zaboravljene slike Milesa Davisa
Hitler od Lego kockica
U VAZDUHU · urban flash

Engleski tinejdžer John Denno je uz pomoć Lego kockica stvorio čitavu istorijsku retrospektivu takozvane fašističke ere, od dolaska Adolfa Hitlera na vlast 1933. do savezničkog oslobođenja logora 1945. na samom kraju Drugog svetskog rata. Kada je u okviru školskog projekta John dobio zadatak da napravi nešto o holokaustu i usponu nacista u Nemačkoj, ovaj 16-godišnji dečačić iz Liverpula želeo je da njegov rad bude vizuelne prirode, ali je poznajući svoje slabe crtačke sposobnosti morao da odustane od prvobitnog plana da naslika sve što je želeo.

Joan Smalls, Adriana Lima Poznati šalju razglednice iz egzotičnih krajeva Mercedes Benz Reklama za Mercedes-Benz: Kratki modni film
Mačke koje liče na nešto drugo
U VAZDUHU · urban flash

Mačke su prave dive, iako je istina da bi čovek voleo da lako protumači sve što mu njegov ljubimac poručuje, to nije uvek baš jednostavno. Ali, postoje trenuci u kojima vlasnik, čak i nesvesno, pomisli kako njegovo umiljato klupko počinje da liči na važnu istorijsku ličnost ili pečeno pile, ne nismo sišli s uma – dobra stvar je što su vlasnici u tim trenucima uzeli foto-aparat u ruke i zabeležili ovu neverovatnu transformaciju.

Sofia Coppola režirala praznične reklame za Gap Sofia Coppola režirala praznične reklame za Gap Gledaj majku biraj ćerku Gledaj majku biraj ćerku
Richard Wagner
U VAZDUHU · kolumna

Kada pomislimo na Adolfa Hitlera (1889-1945), jednu od najstrašnijih ličnosti svetske istorije i njegov muzički uskus, jasno je da ćemo se odmah setiti nemačkog kompozitora Richarda Wagnera (1813-1883). Ko god da je čitao nešto o Hitlerovom životu, našao je podatak da je Adolf, još kao mladić upoznao Wagnerovu muziku i njome kasnije bio opsednut. Kod nemačkog kompozitora verovatno je obožavao činjenicu što je libreta svojih opera zasnivao na germanskim legendama – ponovo ih oživljavajuči kroz tonove – i što je mrzeo Jevreje, odnosno, bio antisemita. Prilično kukavički, pod pseudonimom, 1850. godine Wagner je objavio zloban esej pod nazivom „Jevrejstvo u muzici“.

Poslednja šansa Prozor u dvorište: Poslednja šansa Ana Vučković - Prvi putevi Žena na ivici nervnog sloma: Prvi putevi

Vrh