Razgovaramo pre neki dan kako domaćinstva prave ogromne količine smeća i naravno odmah postavljamo pitanje kako to možemo da smanjimo. Vraćamo se u našu mladost kada smo pića kupovali u staklenim ambalažama, namirnice nosili u cegerima, a smeće bacali direktno u kantu na čijem dnu su bile novine. Kantu bismo posle istuširali u kadi, osušili i stavili nove novine na dno. Smeće nismo bacali svaki dan. Sad ga bacamo više puta dnevno, u plastičnim kesama koje su pune plastičnog otpada i razne ambalaže. Ipak mnogo je lakše zafrljačiti kese u kontejner kada pođemo na posao, nego vraćati kantu i brinuti o njenoj čistoći. A i verovatno bi i ona brzo propala ili bi nam dosadila, pa ćemo je baciti i kupiti novu. Toliko smo bolesni.