Magazin za urbani životni stil
Newsletter
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Egzotično voće: Ukus dalekih krajeva

AUTOR: CityMagazine 05 Jun, 2019
Egzotično voće: Ukus dalekih krajeva

Egzotično voće unosi šarenilo, neverovatne boje i čudesne ukuse u svaki recept. Bilo da su u pitanju glavna jela, deserti ili voćni kokteli – ovo voće donosi ukus udaljenih mesta.

Piše: Jelena Popović Đorđević

Mango

Mango pruža pravo tropsko zadovoljstvo i prepun je vitamina. Njegova pulpa je odlična za deserte i voćne sokove, a u Indiji je sastavni deo sosova i preliva. U ovoj zemlji, koja mu je domovina, smatraju ga božanskim voćem. Iako je Indija i dalje najveći proizvođač manga, on danas raste u svim tropskim i suptropskim krajevima sveta, tako da je njegov plod dostupan tokom cele godine. Preko hiljadu sorti grubo se može podeliti na indijski, istočnoazijski, zapadnoindijski i Florida mango.

Zavisno od sorte plod može biti okrugao, ovalan ili šiljast, sa žutom, zelenkastom, narandžastom ili crvenom korom. I veličina mu zavisi od sorte. Ovo voće se bere pre nego što sazri, a na sobnoj temperaturi postiže savršen stepen zrelosti.

  • Zreo mango ima svež miris i mek je na dodir.
  • Ne treba ga držati u frižideru, jer ne podnosi temperaturu ispod osam stepeni.
  • Sadrži gvožđe i vitamine A, C i E.
  • Sto grama sadrži nula masti, 20 miligrama vitamina C i 66 kalorija.
  • Za mango će vam biti potreban oštar nož, jer se teško skida s koštice.
  • Ako ste alergični na orahe, povedite računa. Iako se lako vari i ima nizak sadržaj kiseline, mango može biti problematičan za one alergične na orahe. Ovo voće pripada istoj porodici kao i indijski orah.

Svež se koristi u pripremi sladoleda, voćne salate, sorbea, slatkiša… Kao prilog ide uz ribu ili meso, a nezaobilazan je prilikom pripreme čatnija, dok se u Aziji sprema kao povrće ili salata. 

Mango

Mango

KIVANO

Kivano (bodljikava dinja) deo je porodice krastavaca i dinje. Potiče iz Afrike, a uzgaja se u Kaliforniji, Čileu, Australiji i na Novom Zelandu. Spoljašnjost mu je narandžasta s rogovima, a unutrašnjost zelena s belim semenkama. Ima ukus krastavca i tikvice, a dok neki ljudi jedu i seme i koru, uobičajeno je da se jede samo pulpa, a da se semenke ispljunu. Zahvaljujući jarkonarandžastoj ili žutoj kori i mnogim bodljama, kivano (ili bodljikava dinja) već svojim izgledom deluje egzotično. Unutrašnjost voća, koje je poreklom iz savana Kalaharija u Africi, jednako je zanimljiva i pleni svojom jarkozelenom bojom ploda i brojnim jestivim semenkama. Kivano voće koje danas možemo naći na tržištu uglavnom stiže s Novog Zelanda i iz Afrike, čak i iz Portugalije. U Africi već tri hiljade godina cene ovo osvežavajuće voće, čiji ukus deluje kao kombinacija banane, limete, marakuje i dinje. Ostatak sveta je polako naučio da uživa u ukusu kivana, koji nedeljama može da stoji na sobnoj temperaturi.

  • Kivano se u frižideru brzo kvari, jer ne podnosi niske temperature, pa može kratko da se rashladi pre služenja.
  • Sadrži mnogo vitamina C, natrijum i magnezijum.
  • Kao i kivi, kivano se lako seče i vadi kašikom iz kore.
  • Ukoliko ne želite da pojedete i semenke, jednostavno ga procedite.
  • Sto grama sadrži nula masti, 40 miligrama vitamina C i 22 kalorije.
  • Kivano je sočno voće sa bodljikavom korom, osvežavajućeg slatko-kiselog ukusa. Semenke su jestive.

Kivano je jednako dobar i kao parfe i u salati od plodova mora, dok je njegova kora s neobičnim bodljama idealna posuda u kojoj možete da poslužite ukusni koktel-zalogaj. Ceđeni kivano s dodatkom soka limete, šećera i mineralne vode postaje sjajno piće kojim ćete gasiti žeđ tokom vrelih dana.

Kivano (bodljikava dinja)

Kivano (bodljikava dinja)

PEPINO

Pepino je voće s duguljastom štraftastom jestivom korom, slatkog je ukusa i gaji se već skoro tri hiljade godina. Pepino su Indijanci gajili na Andima još sedamsto godina pre nove ere. Danas se ono gaji u Južnoj Americi, na Novom Zelandu, u Kaliforniji, na Floridi i u Španiji. U srodstvu je s paradajzom i krastavcem. Pepino ćete prepoznati jer ovaj 10-20 centimetara dugačak plod ima koru prošaranu ljubičastom bojom. Voće je zrelo kad mu je kora tamnožute boje, kad zanosno miriše i kad je meko pod prstima. Ovako zrelo voće ima ukus koji podseća na dinju i krušku. Pepino se dobro održava: ako ga blago rashladite, održaće se sedam nedelja, a na sobnoj temperaturi može da stoji i tri nedelje.

  • Pepino može da se jede s korom, kao jabuka.
  • Može da se oljušti i da mu se uklone semenke.
  • Očišćen plod mora brzo da se posluži, jer odmah počne da tamni.
  • Ukus pepina može da se poboljša s nekoliko kapi soka limete ili pomorandže.
  • Sto grama sadrži nula masti, 35 miligrama vitamina C i 50 kalorija.

Pepino se sjajno slaže s parmskom pršutom, a od ovog voća se prave i ukusni egzotični sokovi i napici.

Pepino

Pepino

KARAMBOLA

Zvezdasto voće poznato i kao karambola egzotično je voće slatko-kiselog ukusa. Potiče s malajskog poluostrva i uzgaja se u mnogim delovima južnoistočne Azije, na Pacifiku i u Kini. Iako ovo voće bogato rađa, još uvek nije u potpunosti osvojilo Zapad. Karambola dobro uspeva u toplim, vlažnim i tropskim uslovima. Poprečni presek ove voćke izgleda kao zvezda s pet krakova. Od svih tropskih vrsta, karambola ima najmanje kalorija, 31 kaloriju na sto grama ploda. Bogata je antioksidantima i vitaminima, pre svih vitaminom C i kompleksom B vitamina.

  • Pri kupovini valja birati uniformne, velike, atraktivne, žutonarandžaste plodove.
  • Karambolu treba držati na hladnom, a nezrele plodove ostaviti na sobnoj temperaturi kako bi sazreli.
  • Plodove je najbolje oprati hladnom vodom i osušiti krpom, a potom skratiti krajeve i ivice i plod preseći poprečno. Treba izvaditi semenke koje se nalaze u sredini.

Karambola je zvezdasto voće i obavezna dekoracija koktela i slatkiša. Ovo slatko-kiselo voće iz južne Azije odlično je u voćnoj salati i soku, a dobro se slaže i sa živinskim mesom.

Karambola

Karambola

I JOŠ…

Tamarilo, poznat i kao paradajz s drveta, odličan je za sos za prelivanje mesa, a s dodatkom šećera slaže se s jagnjetinom i ribom.

Pitaja, poznata i kao zmajevo voće (dragon fruit) pravi je užitak, i to ne samo po ukusu već i po izgledu. Njena osvežavajuća pulpa je ukusa veoma sličnog kiviju, odlična je u salatama, ali i kao sladoled i sok.

Rambutan je voće poreklom iz Vijetnama, Indonezije, sa Filipina i Šri Lanke. U Vijetnamu ga zovu chom-chom, što znači „neuredna kosa“. Spoljašnost mu deluje egzotično i čudno, s vatrenocrvenom „kosom“, a unutrašnjost je veoma slična plodu ličija sa skoro istom teksturom i ukusom.

Jackfruit, rođak duda, poreklom je iz južne i jugoistočne Azije. Najupadljivija karakteristika ovog voća je njegova veličina jer može da dostigne 80 kilograma. Kora jackfruit-a miriše na dinju, a iznutra miriše slatko, skoro kao gumene bombone. U unutrašnjosti se nalaze velike semenke, a jede se narandžasto meso koje ih okružuje. Samo voće je slatkog ukusa, kao dinja ili kiselkasta banana.

Jackfruit

Jackfruit

Budina ruka (fingered citron) ima oblik koji zaista podseća na ljudsku ruku. U Japanu nosi naziv bushukan. Zbog intenzivnog mirisa koristi se kao osveživač odeće i prostorija. U Kini i Japanu voće sa zatvorenim „prstima“ – koji podsećaju na ruku koja se moli, nosi se kao verska ponuda u budističke hramove. U kuhinji od ovog voća mogu da se prave džem, kandirano voće, sladoled, sorbe…

Cherimoya je voće bele i kremaste unutrašnjosti, s mnogo tamnobraon semenki. Uzgaja se širom Južne i Centralne Amerike i južne Azije. Mark Tven je ovo voće nazvao najukusnijim voćem poznatog ljudima. Zbog kremaste teksture zovu ga i krem od jabuke. Ukus mu je kombinacija banane, ananasa, papaje, breskve i jagode.