Magazin za urbani životni stil
Newsletter
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Važno je gde jedemo

AUTOR: Ljubica Slavković 16 Jun, 2019
Važno je gde jedemo

Prostor nas oblikuje

Ambijent u kome jedemo oblikuje i ukuse koje primamo. Nije nam svejedno da li smo u prostoru u kome se ne osećamo prijatno kad jedemo i kako nam vizuelno utiče na čula ukusa. Naravno, svako ko je nekad kročio u Aziju, pa i pratio Entonija Bordejna na njegovim putešestvijima preko malih ekrana, zna da kada je veza prostora i hrane u pitanju, stvari nisu tako jednostavne. Najsočniji ukusi neretko dolaze s najneuglednijih kamiona, prikolica i priručnih vozila, ispadaju iz oblaka dima i mračnih prolaza u kojima se život krčka. Ipak, i ta veza oblikovana je onim što je društveno prihvatljivo, a tržište uvek teži tome da nam servira ono što se najviše isplati. U vremenu kad je prostor najskuplja roba, nema boljeg deal-a od multinamene prostora. Tako danju jedan koncept, a noću neki drugi, osvaja restorane širom sveta.

Za dan i za noć

Nebrojeni su barovi, i kod nas i u svetu, koji se otvaraju tek u popodnevnim časovima. Restorani ili pivare koji svoje najučinkovitije sate broje u večernjim časovima takođe. Ipak, mnogi su počeli da otvaraju vrata u ranijim časovima, ali za nešto drugačije koncepte – one primerenije dnevnim aktivnostima. I nije stvar samo u dodatnoj zaradi ili maksimalnom korišćenju raspoložive infrastrukture. Zatvorena vrata večernjih mesta utiču i na čitavo okruženje u kome se nalaze, pa je trend njihovog otvaranja aktivnostima koje su primerenije, a samim tim i posećenije tokom dana, široko pozdravljen. Jer zdrave zajednice čini upravo interakcija među ljudima, a za to je potrebno da život ima gde da buja.

Nebrojeni su barovi koji se otvaraju tek u popodnevnim časovima

Nebrojeni su barovi koji se otvaraju tek u popodnevnim časovima

Ključ je u timu

Zvuči logično da se prostor na raspolaganju koristi tokom čitavog dana, ali zapravo je vođenje dva iole različita koncepta u istom prostoru ne tako jednostavna logistika. Ipak, oni koji taj trend sada plasiraju širom istočne američke obale kažu da je ključ u organizovanju dva kohezivna tima, pa čak i kad se njihovi radni sati prepliću. Većina se trudi da se prelazak iz jedne, dnevne aktivnosti, kao što je služenje kafe, kolača i laganijih obroka, u večernje restorane i pivare, obavi skoro neprimetno, tako da gosti mogu da uživaju baš u onome što im u toj širokoj ponudi u tom trenutku najviše prija.

Dva u jednom

Sve više se prepliću mesta gde kupujemo hranu i gde je jedemo, pa su često i ove dnevno-noćne podele napravljene između dnevnih prodavnica ili mesara, i noćnih restorana koji služe namirnice iz dnevne ponude, ali spremljene baš kako treba. Takav model je posebno značajan za manje prodavnice koje teže da u ponudi imaju najkvalitetnije namirnice, sveže povrće i organsko meso. Takvim umnožavanjem aktivnosti i bogaćenjem ponude one ne zavise samo od prodaje namirnica koje su zbog svog kvaliteta i nabavke uglavnom nešto skuplje, već mogu da pomognu održavanje kvaliteta prihodima koje ubiru od večernjih aktivnosti, kao što su služenje obroka i pića.

Sve više se prepliću mesta gde kupujemo hranu i gde je jedemo

Sve više se prepliću mesta gde kupujemo hranu i gde je jedemo

Mesta zajednica

Zapravo, različite inicijative sve više se vraćaju u restoranske prostore, kako je prepoznato da su upravo mesta zajedničkog obedovanja tradicionalna mesta okupljanja, mesta zajednica i njihovog osnaživanja. Nebrojena su ona u kojima su nastajale brojne revolucije, stvarana umetnička dela i nastajale čitave kulture. Svest o tome polako se vraća i sa svešću o ugroženosti planete, koja je direktno povezana s onim što nam je na tanjirima. Brojne dobrotvorne večere koje hrane ugrožene ili prikupljaju sredstva za obnove i one kojima je pomoć potrebna postale su sve češće priredbe popularnih i cenjenih restorana. Naravno, one istovremeno postaju prepoznate i kao isplativ marketinški trend.

Novi život hala

Da li upravo iz trenda stvaranja mesta okupljanja ljudi i jačanja zajednica, potrebe da se povezujemo i hranu doživljavamo i kao socijalnu aktivnosti, ili pak iz dostupnosti napuštenog industrijskog nasleđa, velike hale za ručavanje su još jedan trend koji prati kulinarski svet. Nedavno su svet osvojili tzv. food trucks, da bi se sada uputili pravo u ogromna prostranstva zajedničkog ručavanja. Restoranske hale naravno nisu ništa novo, ali pomalo dolaze u novom ruhu. Cilj je izdvajati se po prepoznatljivosti, te sve više srećemo one koje predstavljaju jednu određenu kuhinju: vijetnamsku, nordijsku, kubansku… Naravno, hrana nije jedina u fokusu na takvim mestima, i ovakvi prostrani objekti zaista služe da uz užitak u hrani donesu i društveni ugođaj i kulturna mešanja.

Velike hale za ručavanje su još jedan trend koji prati kulinarski svet

Velike hale za ručavanje su još jedan trend koji prati kulinarski svet

Iskustvo je na ceni

Iskustva su u fokusu ovogodišnjeg restoranskog trenda. Još ako dobro izgledaju na društvenim mrežama, pun pogodak. Prošle godine je AirBnB na svom sajtu uveo novinu „explore“, odnosno u svoju ponudu uvrstio ne samo pretragu smeštaja, već i pretragu i ponudu iskustava. Naravno da je to imalo velikog odjeka i na uslužne delatnosti, te su se pojavile brojne restoranske i kafanske ture koju vode razni AirBnB hostovi. Restorani i kafići širom sveta odgovaraju uvrštavanjem novih doživljaja u svoje ponude, koji se kreću od posebnih setova za ručno pravljenje roštilja na svom stolu, od posluženih svežih namirnica, sve do, na primer, bacanja sekira i vođenih joga časova i meditacija u pivarama i restoranima.

Prostor je i digitalan

Istovremeno, brza hrana postaje sve brža. Njoj je prostor sve manje potreban, barem onaj fizički, jer se sve više naseljava u digitalni. Tako beležimo veliki rast raznoraznih aplikacija koje služe za dostavu hrane, pretragu najboljih ponuda i različito umrežavanje koje ima za cilj da proizvode dovede do željene adrese: usta korisnika. Naravno, inovacije su uvek u fokusu tržišta, te su i aplikacije različitih lanaca restorana brze hrane stalno usmerene na smišljanje novih ponuda i mehanizama kako da vas osvoje. Besplatna pića i hrana, akcije i različite „give away” ponude preplavile su aplikacije restorana brze hrane, angažujući korisnike da stalno prate šta se u njima dešava i da žele da se uključe.

Roboti su sve češći prizor u ugostiteljskom poslu

Roboti su sve češći prizor u ugostiteljskom poslu

Hoću sve i hoću odmah

U skladu s tim teži se i ka stalnom smanjivanju redova i čekanja, odnosno dostupnosti usluga. Tako restorani i kafići širom sveta primenjuju najsavremeniju tehnologiju kako bi svojim posetiocima omogućili što bolji doživljaj, i što manje čekanja u redovima. Uvode se bezkešna plaćanja primenom različitih aplikacija, kao i onlajn upisivanje na liste čekanja. Kiosci za samonaručivanje više nisu retka pojava, a roboti, robotići i mali Alovi sve su češći prizori i u ugostiteljskom poslu. Razvoj robotike otvara nova vrata i u spremanju i serviranju hrane, i pravo sa MIT fakulteta dolaze kuhinjski pomoćnici koji nam sami spremaju najfinije specijalitete.

A hoću i budućnost planete

Naravno, planeta je u fokusu. Prehrambena industrija u ogromnoj meri utiče na budućnost našeg prirodnog okruženja, kao i naše navike u vezi s njom. Manje plastike, pakovanja koja nisu jednokratna, biorazgradiva pakovanja, izbacivanje slamki i plastičnog escajga… samo su neke od navika koje se pokušavaju uvesti u naše rukovanje hranom. Bacanje hrane je još jedna velika boljka polarizovanog sveta, i u tome su svoju ulogu našle aplikacije koje umrežavaju restorane, prodavnice i ljude, vodeći zainteresovane do hrane koja je proglašena viškom pre nego što se ona baci. Takođe, neke od ovih aplikacija povezuju prodavnice i restorane direktno s onima kojima je hrana u tom trenutku najpotrebnija, kao što su skloništa za beskućnike.