Magazin za urbani životni stil
Newsletter
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Beograd na jedrima

AUTOR: Ljubica Slavković 22 Jul, 2019

Već decenijama mantrično ponavljamo da Beograd treba da siđe na reke, a na njima uveliko buja aktivan i ispunjen život koji je za mnoge sugrađane esencija duha Beograda. Beogradska kupališta prostirala su se početkom 20. veka na obe obale reke Save, što kao izgrađene i uređene strukture, a što kao dugačke plaže s pratećim sadržajima. I dok je mnogim sugrađanima Sava predstavljala jedno od omiljenih gradskih izletišta i spas od beogradskih vrućina, za one aktivnije pružala je važan izvor rekreacije i sportskog usavršavanja.

Kupališta su se s razvojem Beograda transformisala, ali sportski život Save nikad nije prestajao da se razvija. Među najlepšim prizorima je svakako panorama Beograda ispunjena belim jedrima.

Tradicija stara skoro vek

Beograđani se bave jedrenjem još od tridesetih godina prošlog veka. Ova veza započeta je negde na donjem špicu Ade Ciganlije, gde je nekad bio smešten Akademski jedriličarski klub Beograd (AJK), a danas je tu Jedriličarski klub Ada (JK Ada). Miloš Dobrosavljević Bross iz JK Ada otrkiva nam da je u proteklih skoro sto godina beogradsko jedrenje prošlo kroz mnoge faze, ali da takmičarski duh nije zamro ni u najtežim godinama za našu zemlju, i to pre svega zahvaljujući entuzijazmu trenera, takmičara, a često i njihovih roditelja. Ovaj sport je kod nas danas u ekspanziji i svake godine broji sve više simpatizera. Miloš uzroke toga što naši sugrađani sve više pažnje posvećuju jedrenju vidi u neprestanom radu s decom i omladinom u klubovima s dugom tradicijom, u novoj snazi i inventivnim konceptima promocije jedrenja među širom populacijom koju zastupaju „mladi“ klubovi i u samoj atraktivnosti ovog sporta.

Beograđani se bave jedrenjem još od tridesetih godina prošlog veka

Beograđani se bave jedrenjem još od tridesetih godina prošlog veka

Donji špic Ade Ciganlije

JK Ada osnovan je pre šest godina, pomalo spontano i sticajem okolnosti, iz neraskidive veze njegovih osnivača, jedra i vode. Jedan od osnivača, Miloš Dobrosavljević, čitav svoj život proveo je uz jedro, što uz jadranske vetrove, a što uz naše beogradske. Na Savi je kao dečak učio da savladava vetar upravo na donjem špicu Ade, u AJK, na istom mestu gde sa svojim klubom sada nastavlja tu tradiciju, pružajući priliku brojnim novim klincima koji dolaze. Pored toga što klub JK Ada predstavlja nekoliko respektabilnih takmičarskih posada, poseduje i školu jedrenja. Klub je otvoren za sve uzraste, bez obzira na to da li neko jedrenje smatra vrhunskim sportom, rekreacijom ili načinom života.

Jedrenje za sve

Miloš ističe da klub JK Ada od svog osnivanja ima jedan cilj: da na reci bude više jedara – i to im za sada dobro ide. Marina namenjena isključivo novim jedriličarima ubrzo nakon otvaranja kluba bila je popunjena regatnim i rekreativnim krstašima. „Ako bolje pogledate panoramu grada, siguran sam da ćete videti naš uticaj“, zaključuje Miloš. Članovima koji nemaju ambicije da poseduju jedrilicu klub nudi ustupanje klupskih plovila, kao i mesto u takmičarskim posadama, s idejom da zadrže ljude u jedrenju i da omoguće jedrenje svima. Kroz istoriju, jedrenje je steklo reputaciju skupog sporta, a u JK Ada ističu da objektivno ne iziskuje ništa veći trošak od bavljenja bilo kojim drugim aktivnostima. „U našoj zemlji je verovatno najjeftinije naučiti osnove jedrenja. Po mom mišljenju, više je presudna želja nego sam novac“, uveren je Miloš.

JK Ada od svog osnivanja ima jedan cilj: da na reci bude više jedara

JK Ada od svog osnivanja ima jedan cilj: da na reci bude više jedara

Beograd na rekama

„Život na Savi…. Naizgled večito ležeran, ali često turbulentan. Svakako aktivan. Leti u društvu mnogih, zimi u društvu odabranih“, opisuje Miloš beogradski život na rekama koji sve više sugrađana počinje da otkriva i zaključuje da su „Beograđani poslednjih godina počeli da se ’spuštaju’ na reku.“ Definitivno ugostiteljstvo privlači veliki broj ljudi rekama, ali i sve je više rekreativaca koji pronalaze vrednost reka i njihovih obala. „U svemu tome se pojavila arhitektura koja će nam dati neki novi izgled, ali još uvek ne znamo na čemu smo. Nadam se da će sve biti na kraju OK.“

Savska škola

Ekipa okupljena oko kluba JK Ada najviše vremena provodi na potezu od Beton hale do gornjeg špica Ade Međice. Često se spuste na Dunav ili dignu sve do Ostružnice, ali ističu da najkvalitetniji vetar duva od Beogradskog sajma, pa naviše ka blokovima, te je upravo na tom potezu idealan poligon za treninge. Naravno, iako obe beogradske reke, Sava i Dunav uveliko se razlikuju, i to se na jedrilici i te kako oseća. Dunav pruža stabilniji vetar, pa često početnici shvate koliko dobro umeju da jedre kad izađu sa Save. Pored toga što Sava driluje jedriličare, predstavlja i poligon koji omogućava jedrenje skoro svaki dan. Spor tok reke je tu presudan, a u ovom delu Save je upravo takav. „Sava se voli, Dunav se poštuje“, kaže Miloš, ističući da Sava nudi dobre uslove za jedrenje. Mnogima predstavlja izazov, jer je nekada nezgodan vetar, ali to je odličan dril. „Ako znaš da jedriš na Savi, nijedan vetar ti neće predstavljati problem.“

Sava nudi dobre uslove za jedrenje

Sava nudi dobre uslove za jedrenje

Košava u leđa

Naravno, svaki boravak na vodi, pored toga što pruža užitak, predstavlja i opasnost, tako da se i na Savi treba paziti. Gust saobraćaj tokom leta ume da bude naporan, ali i interesantan. Beograd je vetrovit grad, što jedriličarima pruža dodatne mogućnosti i izazove. Dok je Miloš neodlučan koji vetar mu je draži, košava ili gornjak, ističe da je košava tipična za jesen, mada je ima tokom cele godine, i da im često pomogne u tome da produži sezonu jedrenja. Takođe, nekad bude suviše jaka, pa se jedri pod olujnim jedrima, ali Miloš i u tome vidi prednost, odnosno još jednu korisnu lekciju. Lepotu košave vidi u tome da pročisti grad, a na reku donese dosta uzbuđenja, te je pozdravljena od jedriličara.

Za osmeh je dovoljna reka

Ipak, nije baš jednostavno kad ti život zavisi od toga „kako vetar duva“, ali jedriličari ističu da sve to ima svoje čari. Kvalitetan vetar i normalan vodostaj znači da su se kockice sklopile, i to je jedan lep dan pod jedrima. Naravno, svake godine naiđe barem jedan težak period i za jedriličare. Bezvetrica, kiša, visok vodostaj, sneg, led… i tada nema šale s rekama. Bezbednost je na prvom mestu, ali i na kraju takvog dana ugrabi se makar malo vremena za opuštanje na reci.

Beograd je vetrovit grad, što jedriličarima pruža dodatne mogućnosti i izazove

Beograd je vetrovit grad, što jedriličarima pruža dodatne mogućnosti i izazove

Reka ili more

Miloš je, zahvaljujući roditeljima, zaljubljenicima u jedra, odrastao praktično na vodi, i to uglavnom jadranskoj. Baš tu gde je danas njegov klub, na samom špicu Ade, njegovi roditelji sami su sastavljali svoju jedrilicu, koju su zatim preneli na Kornate. Početkom ratnih devedesetih, vraćaju se na špic Ade, gde Miloš brusi svoju takmičarsku karijeru koja ga je vodila na razne lokacije. Kroz pogled na svoje iskustvo ističe da voli da jedri na svim vodama i svim jedrilicama, jer „jedrenje je jedrenje, a priroda je priroda, koju treba poštovati i ne ići preko svojih mogućnosti“. Na pitanje kako bi poredio sve vode u kojima je jedrio, Miloš odgovara: „More pruža prostranstvo, reka pruža obale, a jezero neke specifične uslove. Sve to pruža određeno uživanje.“ Ne odlučuje se za omiljene vode, ali ističe da je Beograd retka evropska prestonica kroz čiji centar grada možete kvalitetno projedriti, i možda smo se mi na to navikli, ali vidi da gosti to veoma cene.

#183 City Magazine // 85 preporuka za leto

Izdvojeno za tebe

Desert pre glavnog jela? Zašto da ne!

Ja sam dijetetičarka koja dozvoljava svom detetu da prvo pojede desert, pa onda povrće. Saslušajte moje razloge pre nego što…

Četiri prirodna zaslađivača koji su dobri za vaše zdravlje

Nije lako ostaviti rafinisani šećer. Međutim, s obzirom koliko štetan može da bude, svakako je vredno truda. Srećom, ima nekoliko…

Da li koristite konac za zube?

Čišćenje zuba koncem jedna je od stvari koje često zaboravimo da uradimo. Ali, koliko je to zapravo loše?

Potvrđeno je: WiFi uređaji utiču na mušku plodnost

Kumiko Nakata, naučnica iz Japana, otkrila je da elektromagnetni talasi iz WiFi uređaja, kao što su mobilni telefoni i kućni ruteri,…